Дејвид Хајкс: албум „Windhorse Riders”

Био је инспирисан принципом хармоничног појања карактеристичног за Тибет и Монголију. Као музичар и аутор експерименталних филмова, истраживао је феномен преломљеног или призматичног звука, када се сасвим случајно срео са сакралним појањем тибетанских гјуто и гјуме монаха и традиционалних хуми-певача из Монголије. Они су га најпре подучавали, а касније је и сарађивао са њима.

Ови појци, у варијанти појања карактеристичној за Туву, посебном вокалном техником истовремено производе неколико тонова, односно, основни тон и неколико изведених аликвота.

О новом начину слушања који поменуто појање захтева, Хајкс каже: "Покушавам да проучавам науку о хармоничном појању и са ове тачке гледишта... тешко да могу да нађем решење за ово врло напорно музичко и контемплативно истраживање, које је неопходно да бисмо могли да ценимо његове најбитније особине." Године 1982, Хајкс започиње сарадњу са признатом западно индијском, класично образованом певачицом Шилом Дар, која је личним ангажовањем осигурала еволуцију хармоничног хора, дајући му основу у гипкости мелодичног гласа. Поред тога, помогла је Хајксу при техничком аспекту интерпретације, упознајући га са начином на који то раде традиционални певачи Индије, Ирана, Турске и земаља арапског света. Као захвалне сараднике који су заинтересовани да истражују унутар медитативне и духовне музике, окупио је око себе свирача на зарбу, иранца Џамчида Чемиранија, Замир Ахмеда на таблама и вокалног интерпретатора Ерика Берета. Крајем јануара 1989. године они су наступили у париском Театру де ла Вил, да би се током исте године, снимак овог концерта нашао и на компакт диску са називом Windhorse Riders у продукцији калифорнијске дискографске куће New Albion.

Аутор емисије Миленко Мићановић