Музика за филм "Иван Грозни" С. Ајзенштајна

Двојица руских уметника су већ сарађивали у филму Александар Невски једном од првих остварења у историји светске кинематографије у којем су и композитор и редитељ успели да остваре аудио-визуелну синтезу. Своја истраживања, како на музичком тако и на редитељско-монтажерском плану, наставили су у следећем заједничком остварењу Иван Грозни.

Личност овог руског цара, у литератури је различито приказивана: на једној страни, Иван Грозни је дочараван као трагичан лик - усамљени владар који мисли да само окрутношћу може доћи до својих циљева, а на другој као цар који у борбама против бојара антиципира будуће догађаје.

У свету музике његов лик, поред Прокофјева, инспирисао је и Жоржа Бизеа који је компоновао истоимену оперу. У свом историјско-патриотском филмском епу, Ајзенштајн ‘првог цара свих Руса', како су Ивана Грозног још називали, не дочарава као крволочног тиранина, каквим су га многи доживљавали, већ као одлучног владара који по сваку цену жели да очува јединство земље, али га види и као усамљеног и рањивог, изневереног од стране пријатеља и напуштеног од супруге коју су отровали бојари.

Испрва замишљен као трилогија, филм Иван Грозни је остао незавршен.

Наиме, након првог дела који је премијеру доживео 1944. године, други наставак ове филмске саге Стаљин је најстроже цензурисао, пре свега због сличности које је проналазио између сопственог режима и владавине Ивана Грозног. Тако се, заједно са другим истакнутим руским писцима, песницима и композиторима, један од најзначајнијих редитеља руске и светске кинематографије нашао на удару политичких моћника. Наравно, на снимање завршног дела онога што је првобитно било замишљено као трилогија - није се ни помишљало. Цензурисани, други део филма је премијеру доживео 12 година после настанка, а чак десет година након Ајзенштајнове смрти, сврставши се одмах међу ремек дела седме уметности.

Када је реч о музичкој потки, интересантан је податак да је Прокофјев, остваривши са редитељем још блискију уметничку сарадњу него на филму Александар Невски, компоновао много више музике него што је могло да стане у сам филм. Каснију прераду ове партитуре за концертно извођење није урадио Прокофјев већ Абрам Сташевич, под чијом диригентском палицом је и снимана музика за филм Иван Грозни. Ова верзија, премијерно је изведена на конзерваторијуму Чајковски у Москви 1961. године, а у емисији МУЗИКА ЗА ФИЛМ, теме Сергеја Прокофјева изводе Хор и симфонијски оркестар из Сент Луиса под управом Ленарда Слаткина.

Уредница емисије Светлана Матовић