Хроника Трећег програма

У овој емисији можете слушати осврт Ане Тасић на други Mеђународни фестивал Stand Up комедије, као и текст Иване Прентовић Кривокапић под насловом „О скандинавском ноар роману”.

Други Mеђународни фестивал Stand Up (стендап) комедије, у организацији платформе Standup.rs, одржан је од 19. до 21. октобра у Дому омладине у Београду. На фестивалу је наступило осамнaест стендап комичара из Аустралије, Канаде, Велике Британије, Словеније, Хрватске, Босне и Херцеговине, Македоније и Србије. Прве и друге фестивалске вечери наступили су балкански комичари који су се углавном бавили питањима политике и сексуалности, као и темама спорта, религије, односа према кућним љубимцима. С друге стране, аустралијски, канадски и британски стендапери испољили су склоност према суптилнијем и интелектуалнијем типу хумора, базирајући своја приповедања на комичком извртању ситуација из свакодневног живота. Како нас обавештава Ана Тасић, у препуној сали Дома омладине током све три фестивалске вечери владала je фантастично жива атмосфера, што и није за чуђење поготово ако се узме у обзир да су основне карактеристике стендап комедије савремене и актуелне теме које су интересантне најширој публици, као и веома изражена двосмерност комуникације између извођача и публике.

    *     *

Текст Иване Прентовић Кривокапић под насловом О скандинавском ноар роману написан је поводом више дела ове врсте књижевности која су се у последњих неколико година појавила и на српском језику. Иако скандинавски ноар роман тек сада доживљавa светску популарност која се огледа у бројним наградама и првим местима на књижевним топ-листама, његове почетке треба тражити у шездесетим годинама двадесетог века, када су Мај Шевал и Пер Валу, иначе брачни пар шведских новинара, почели да пишу серијал криминалистичких романа о детективу Мартину Беку. Већ тада, према мишљењу критичара и читалаца, скандинавски ноар роман је стекао статус литерарно вреднијег штива у односу на друга дела криминалистичког жанра, и то због изузетног осећаја за детаље и карактеризацију ликова, пажње која се посвећује мотивационим аспектима радње, као и због проговарања о социолошким проблемима на које није имуно ни једно од најуређенијих друштава на свету. Ове особине присутне су и у роману Питера Хега Осећај госпођице Смиле за снег, као и у Миленијумској трилогији Стига Ларсона (Мушкарци који смрзе жене, Девојчица која се играла ватром и Кула од карата) које Ивана Прентовић Кривокапић подробније анализира у овом тексту.

Уредница емисије Тања Мијовић.

 

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом