Сто година социологије у Србији

Драгица Вујадиновић истиче да је феминистичка перспектива последњих деценија укључена у главне токове мишљења, у тзв. "mainstream" социологију, у развијеним земљама Запада. Међутим, када је реч о доминантним токовима у социологији Србије они су остали претежно родно несензибилисани, затворени за феминистичку перспективу. Упркос томе, значајан број ауторки и аутора социолошке провинијенције у Србији у све већем броју истрајава на родно сензибилисаним проучавањима друштвене стварности. Међу њима, пионирску улогу имају четири ауторке, о чијем раду и доприносима социологији Србије Драгица Вујадиновић пише, а то су: Слободанка Недовић, Жарана Папић, Анђелка Милић и Марина Благојевић.

Мирјана Бобић и Марина Благојевић у свом раду промишљају популационе изазове са којима се суочава савремена Србија, чије су последице друштвено далекосежне, те ће се одражавати и на будуће генерације, друштвени систем и структуру, економију, политику и културу. У скоро свим општинама Војводине и Централне Србије констатује се опадање (депопулација) тј. готово сваке године нестаје, по једно насеље, посебно на југу и југоистоку земље. Миграциона компонента, иако преовладава у демографској динамици од 1990-тих, није успела да анулира негативно природно обнављање, нити је могла бити развојно оптимизирана, јер је реч о претежно хуманитарним, присилним кретањима (избеглице и интерно расељено становништво из бивших југословенских република и са КиМ-а, а у новије време и повратници по основу реадмисије). Уз то, током деведесетих, па све до данас, наставља се емиграција младих и образованих слојева, што све заједно појачава тренд како опадања, тако и погоршања хуманог капитала којим држава располаже. Овакав демографски профил Србије у комбинацији са веома нестабилним социоекономским и политичким амбијентом, значајно отежава друштвено напредовање, тј. модернизацију и индивидуализацију, па самим тим и интеграцију у глобалне токове. „Излаза из ове ситуације има, пре свега у привлачењу имиграната, али и путем рехабилитације рађања, за шта су потребне континуирана политичка акција, широка друштвена интервенција, али и мењање ставова, вредности и понашања локалне популације", истичу ауторке.

Уредница: Оливера Нушић