петак, 26.10.2012, 21:45 -> 15:49
Извор: Трећи програм
Хроника Трећег програма
На почетку емисије можете слушати осврт Бошка Милина на позоришну представу „Гребање или како се убила моја бака”, потом ћемо прочитати осврт Долорес Станојевић на изложбу Бранислава Прелевића „Гонгора у слици и речи”, као и осврт Срђана Дамњановића на књигу Ирине Деретић „Из Платонове филозофије”.
Представа Гребање или како се убила моја бака, према тексту Тање Шљивар, у режији Селме Спахић и копродукцији Битеф театра, Хартефакта и Народног позоришта из Зенице, премијерно је изведена 11. октобра у Битеф театру у Београду. За овај комад млада ауторка Тања Шљивар, позната широј позоришној публици и по успешној представи Пошто је паштета? реализованој у Атељеу 212, добила је награду Слободан Селенић коју сваке године додељује факултет драмских уметности у Београду. Како коментарише Бошко Милин, «Гребање или како се убила моја бака» најбоље се може дефинисати као сатира, али настала у специфичном, колико генерацијском толико и географском кључу. Радња представе одвија се у ратом и «зубом времена» начетој фискултурној сали једне основне школе у Босни и Херцеговини, у којој се група десетогодишњака опрашта од своје школске другарице пред њен одлазак у Немачку.
* * *
Инспирисан личношћу и стиховима Луиса де Гонгоре, сликар, писац и преводилац Бранислав Прелевић илустровао је поему Самоће (Soledades), као и сонете Кордоби које је шпански песник посветио свом родном граду. Тако је настало тридесет графичких отисака подељених у серије Путовања, Кордоби и Самоће који су, пак, обједињени у изложби Гонгора у слици и речи отвореној у галерији Института Сервантес у Београду. Иначе, Гонгора је један од најзаначајнијих шпанских песника с краја 16. и почетка 17. века, а његова поема Самоће изазвала је мноштво полемика међу тадашњим књижевним ствараоцима. Прелевић је паралелно са превођењем Гонгориних стихова радио и циклусе графика, а како нас обавештава Долорес Станојевић, наш уметник је свесно одабрао оне моменте Гонгорине поезије којима се, захваљујући њиховом ликовном набоју, најбоље илуструју прошлост и будућност имагинарног «литерарног времена».
* * *
Књигу Ирине Деретић Из Платонове филозофије објавила је 2010. године издавачка кућа Плато из Београда. Реч је о збирци текстова од којих је већина већ објављена у угледним иностраним часописима, чиме је квалитет ове књиге потврђен и вандомаћим рецензијама, а њен садржај самерљив са најактуелнијим приступима Платону, оцењује Срђан Дамњановић. Ауторка се у овој књизи бави како проблемима који су формулисани у другој половини 20. века (написано и ненаписано учење) тако и наизглед класичним темама (двоструки парадокс, утемељење историјског и политичког, ерос и тако даље), па све до текстова који погађају феномен актуелности Платонове теорије и праксе (проблеми когнитивне диспозиције и биоетике).
Уредница емисије Тања Мијовић.
Коментари