Ђузепе Верди: Јованка Орлеанка

Главне улоге су тумачили Марија Агреста као Јованка, Жан-Франсоа Борас као Шарл VII, Габриеле Вивијани као Јованкиn отац пастир Ђакомо (Јакоб), Јозеф Пепер као Талбот, наредник енглеских снага и Роберт Бартнек као Делил, француски официр. Хором опере из Граца и Симфонијским оркестром аустријског радија ОРФ дириговао је Карло Монтанаро.

Премијера опере Јованка Орлеанка је била у миланској Скали 15. фебруара 1845. године. Ова лирска драма са прологом и три чина написана је на либрето Темистокла Солере.

Сматра се да Верди није превише мењао Солерин либрето, који се само делимично ослања на Шилеров драмски текст Девица из Орелана. Опера је на премијери доживела велики успех код публике, нешто мањи код критике, али је Верди био незадовољан режијом и условима продукције, те се заклео да више никада неће давати Скали своје нове опере. И тако је Скала сачекала 36 година како би се на њеној сцени десила праизведба једног Вердијевог - то је била нова верзија опере Симон Боканегра. 

Данас се Јованка Орлеанка ређе изводи, иако плени одлично оформљеним главним женским ликом, за чију је креацију заслужна певачица Ерминија Фрецолини која је наступала на премијери.

Пролог који се дешава у селу Дом-Реми састоји се из две сцене. У првој краљ Шарл описује свој  сан у коме му је Богородица наложила да остави свој мач и шлем под стаблом ораха, као знак пораза.

У другој сцени, краљ проналази дрво, поред кога је заспала Јованка, девојка која се молила Богородици да постане вођа француских трупа. Она има визију у којој јој анђели одобравају жељу, и пробудивши се из сна говори да ће водити Французе у победу. Краљ је одушевљен њеном храброшћу и одлучује да је прати. Јованкин изузетно религиозни отац, Ђакомо, мисли да је његову ћерку запосео ђаво и одриче је се.

У првом чину енглески војници губе битке и осећају да против њих ради нека „виша сила". Јованкин отац Ђакомо жели да се освети Шарлу, за кога сматра да му је завео ћерку и спреман је да је преда енглеској војсци. У другој сцени првог чина припрема се Шарлово крунисање у Ремсу после победе над Енглезима. Јованка је растрзана и жуди за једноставним шумским домом. Шарл јој изјављује љубав. Јованка га воли, али је у страху, јер су је њене визије упозориле да се клони земаљске љубави.

Други чин, који се одвија на тргу у Ремсу, започиње тријумфалним маршом француских трупа које предводе Јованка Орлеанка и краљ Шарл. У драмском врхунцу опере Јованкин отац Ђакомо, желећи освету, оптужује Јованку за вештичарење, а Шарла за јерес. Емотивни климакс дела је моменат када Јованка три пута негира Ђакомове оптужбе. Ипак, на њу се обрушава руља, а Ђакомо је изручује Енглезима.

У трећем чину заробљена Јованка Орлеанка посматра битку коју Французи губе. Она се моли богу за спас, изазивајући тако самилост код свог оца. Ђакомо схвата да му је ћерка невина и ослобађа је.  Јованка јури у помоћ Француској војсци. Шарл улази у супарнички табор као победник, опрашта Ђакому, али сазнаје да је Јованка смртно рањена. Доносе је на носилима и она последњим напорима снаге поздравља свог оца и краља кога воли.

Уредница емисије Ксенија Стевановић