Аустријска електроакустичка музика (1957–1986)

У наредне три недеље слушаоци ће бити у прилици да кроз обједињавање емисија Грамофонија и Електронски студио чују ову занимљиву колекцију која се чува у богатој звучној ризници нашег радија.

У првој емисији представљамо плочу на којој су, према мишљењу приређивача, забележена најзначајнија аустријска електроакустичка остварења настала између 1957. и 1986. године. Албум отвара композиција Амен чаше Романа Обенштока-Раматија, која је настала у студију за истраживање конкретне музике у Паризу 1957. године, уз помоћ Пјера Шефера и Пјера Анрија. Остварење из 1958. године Ђерђа Лигетија под називом Артикулација, реализовано је у студију западно-немачког радија у Келну, а настало под утицајем Херберта Ајмерта. Ова дела се сматрају најуспелијим композицијама из периода када су аустријски аутори радили у иностранству, у недостатку услова за стварање електро-акустичке музике у својој земљи.

Композиција Астронаути Макса Бранда, који се сматра једним од пионира музике за синтетизер, користи уређаје Роберта Муга. Две композиције Фантазмата Анестиса Логотетиса и Бечки вергл Дитера Кауфмана, приближно уоквирују прву деценију рада бечког Института за електро-акустику у којем су реализоване.

Дело Промени свет, потребно му је Вилхелма Цобла, настало је у Експерименталном студију Пољског радија 1973. године, а остварење Тужни валцер Бруна Либераде, реализовано у Електронском студију у Ослу четири године касније. Обе композиције одражавају тенденцију ка друштвеном ангажовању. У првом случају је реч о примени брехтовске идеје дидактичног комада на дело остварено колажирањем, док у другом, електроакустички звук субвертира норме и навике посетилаца бечке опере која је и поручила дело.

Ову ретроспективу затварају композиције настале у бечком студију 1986. године. Њихов искорак у односу на претходну генерацију, огледа се у вишемедијском ангажовању, где је звук само једна од компоненти уметничког чина. Тако је свита Игралиште Андреа Содомке део перформанса у којем се још користи и модел воза, дечија играчка, као и покретни сноп светлости. Звукове које је обрађивао, уметник је забележио током посете Дизниленду. Композиција Коинциденција пролази Герхарда Екела била је део вишемедијске изложбе под називом Истраживања физике еуклидовских нивоа, Жан Бодријар, љубавна прича у 13 сцена, која је у то време била постављена у једној бечкој галерији.  

Аутор емисије Милан Милојковић