Aлбум "Нећу стајати сам"

Калхор је један од највећих данашњих мајстора на каманчеу, малом, усправном иранском жичаном инструменту, који се свира гудалом, а који наликује ребабу. Један је од најпризнатијих познавалаца и извођача персијске музике, али је истовремено и велики иноватор. Сарађивао је са виолинчелистом Јо-Јо Маом у његовом Силк Роуд ансамблу, композитором Оскаром Голиховим, свирао је са  Њујоршком филхармонијом, а три пута је номинован за Гремија.

Албум Нећу стајати сам снимљен је у фебруару 2011. године у Техерану, после гушења такозваног „Зеленог покрета" који је подржавао Мир-Хосеина Мусавија за новог председника Ирана. Сам Калхор каже да је овај албум размишљање о једном од најтежих периода његовог живота, када су тама и насиље поново превладали. Калхор, ипак, не остаје ухваћен у мрежу овог пораженог стања, већ ствара овај албум као покушај да као уметник поново успостави раскинуте везе унутар заједнице и између људи.

На овај начин, Калхор се обраћа идеалу персијске класичне музике, а то је да музичар и његов слушалац обоје дођу у стање „екстатичног" проживљавања тренутка. У персијској музици музичар је цењен не само као познавалац музичке традиције и виртуоз свог инструмента, већ и као особа која од онога познатог успева да створи нешто ново кроз тренутни чин импровизације.

Управо се такве нумере налазе на албуму Нећу стајати сам, који је Калхор остварио заједно са Ибрахимом Алијем Фардом, виртуозним свирачем на жичаном инструменту - бас сантору - оријенталном типу дулцимера. Калхор иначе свира на новоконструисаном инструменту, који је осмислио заједно са аустралијским градитељем Питером Бифином - а који је назвао шах каман. Ова врста каманчеа има дубљи тон, помало налик на звук европске виоле да гамбе.

Уредница емисије Ксенија Стевановић