Франсоа Ласањ: Људска интелигенција је у квару

„Деценијама се тестови  коефицијента интелигенције подвргавају испитивањима и из тога произилази неопозива констатација: коефицијент интелигенције се не побољшава. Што је још горе, он опада. Са Норвешком и Данском на челу, та појава погађа развијене земље. А реч је тек о почетку. Да ли ће човек бити у стању да досегне максимални праг интелигенције? Дакле, у сваком случају, поставља се питање биолошких граница наших когнитивних капацитета...

Статистике полазују: први пут од 1940. године, средњи резултати тестова коефицијента интелигенције у неким земљама више не напредују. У Данској и Норвешкој та стагнација интелектуалног коефицијента је највидљивија. До средине деведесетих година прошлог века, свуда у свету, средњи резултат добијен путем стотина хиљада тестираних инидивидуа био је у сталном порасту. Али, затим, достиже горњу границу. То Џејмса Флина баца у бригу. „Резултати скандинавских земаља показују да је коефицијенат интелигенције достигао врхунску вредност, односно да је у благом  опадању", бележи овај виђени професор са универзитета у Отагу, на Новом Зеланду, у чланку објављеном марта ове године у угледном часопису „American Psychologist". Тај Новозеланђанин је  еминентна фигура међу истраживачима људске интелигенције. Он је први, осамдесетих година, утврдио да средњи резултати коефицијента интелигенције нису престајали да расту од четрдесетих година прошлог века у свим развијеним земљама, где се располагало историјским (и упоредивим) мерама интелигенције. Констатација која је од тада широко потврђена и коју су психолози имали обичај да називају „Флиновим ефектом". Међутим, данас, „отац" тог ефекта истим прстом указује на знакове који најављују његов вероватни крај. Џејмс Флин доиста сматра да граница постигнута у Скандинавији може ускоро бити уочена и у другим развијеним земљама..."

Уредница: Оливера Нушић