Музика 18. века

О овом немачком аутору данас се релативно мало зна. Претпоставља се да је рођен 1700. године у централној Немачкој, а сачуван је податак да је као осамнаестогодишњак ступио у службу маркгрофа Карла Вилхелма од Баден-Дурлаха. Неколико година касније, Бодинус је напустио двор овог племића, јер није желео да као обоиста прати маркгрофа током једног од његових војничких похода на Италију.

Бодинусов најдражи инструмент била је виолина, те је убрзо са својом женом, која је била професионална певачица, нашао ангажман као концертмајстор у Карслруеу. У овом граду се Бодинус зближио са дворским капелмајстором Јоханом Мелхиором Молтером, који му је у неколико наврата помагао да пронађе стално намештење. Бодинус је, судећи према сачуваним документима, био помало несталне природе, те је више пута напрасно напуштао оркестре у којима је свирао, да би се касније поново враћао на иста радна места. Бодинусово последње намештење било је у Дармштату, али је након краткотрајног боравка у овом граду, 1758. године овај музичар био хоспитализован у болници за душевне болеснике у Пфорцхајму, где је годину дана касније и преминуо.

У емисији представљамо Бодинусове камерне композиције - музичке дивертисмане са поднасловом "квартети", који упућује на постојање четири засебне инструменталне деонице. Наиме, ове композиције су писане за виолину, попречну флауту, хорну или блок флауту и континуо, те по свом инструментаријуму упућују на састав уобичајен за барокни период. Међутим, инсистирање на постојању четири деонице, уместо три карактеристичне за барокну трио сонату, представљало је одступање од норме и праву реткост током двадесетих и тридесетих година 18. века. Такође, сам Бодинус је ова дела назвао Сонатама, али се у њиховој троставачној структури крију и ставови који воде порекло из барокних свита, што све указује на то да су ово хибридна дела карактеристичну за прелазни период између позног барока и галантног стила.

Уредница Ивана Неимаревић