Хроника Трећег програма

Позоришна трупа Nature theatrе of Oklahoma из Њујорка наступила је 12. септембра на Београдском интернационалном театарском фестивалу, представивши се мјузиклом Живот и времена - Епизода 1 у режији Павола Лиска и Кели Купер. Ова компанија, награђена Обијем (признањем које се додељује на Off Бродвеју), припада оној позоришној естетици која негује алтернативне сценске форме, пркосећи главним комерцијалним токовима какве репрезентују бродвејски театри. Како коментарише Александар Милосављевић, у представи изведеној на 46. Битефу све је сведено, и то не само у односу на форму бродвејског мјузикла, на који «Оклехомина» представа недвосмислено реферише и коју евидентно карикира, већ и у поређењу са било којом сценско-музичком формом уопште. Прича је једноставна, без драматичности и снажних емоција карактеристичних за мјузикл; заправо оно што је Nature theatrе of Oklahoma понудио београдској публици био је један занимљив и другачији поглед на живот и стварност, што је у контексту овогодишњег фестивала веома значајно. Наиме, представа се у великој мери уклопила у слоган фестивала Излет у истину, а и публика је после дужег низа година имала прилике да види госте из САД-а, који су у годинама настанка и састављања Битефа били његови редовни учесници.    

*     *     *

Прошле године у издању Института за филозофију и друштвену теорију и Службеног гласника из Београда објављена је студија Александра Молнара Расправа о просветитељству, либерализму и национализму у Прусији. Како запажа Иван Миленковић, сажета формулација која би, попут неке лозинке, окарактерисала ово Молнарово дело била би опсесија слободом. При томе, није реч о неком апстрактном и баналном појму слободе већ о индивидуалној слободи која је, и по ауторовом и по критичаревом мишљењу, једина релеванта. У широким потезима, сажимајући велике теоријско-историјске формације, Молнар истражује однос слободе и апсолутизма, почев од Платона и средњег века, преко ране модерности и просветитељства 18. века, да би се у другом тому књиге подробно позабавио апоријама владавине просвећеног пруског апсолутисте Фридриха II. Премда аутора на занима психолошки профил Фридриха II, у књизи се разматра читав низ дискурзивних механизама преко којих би се могли разумети политички потези овог пруског владара.

*     *     *

Двотомна књига Данила Басте Над преписком Мартина Хајдегера недавно је објављена у издавачкој кући Досије из Београда. У овој обимној књизи Баста је истраживао Хајдегерово дописивање са преко тридесет кореспондената, а међу њима са Ханом Арент, Карлом Јасперсом, Хајнрихом Рикертом, Ернестом Јингером, као и са супругом Елфридом. Како пише Иван Миленковић, Бастин избор мотива из Хајдегерове преписке, као и коментари тих мотива, потврђују оно што зна сваки читалац Хајдегерових списа - да је реч о човеку најизраженије страсти за мишљењем. Анализирајући обимну преписку славног филозофа, Баста умесно преплиће Хајдегерова теоријска разматрања са приватним мотивима, али не упадајући у замку биографизирања, већ настојећи да понуди оно што нико раније није - разумевање Хајдегера кроз његову преписку.   

Уредница емисије Тања Миjовић.