Отисак времена – Радомир Константиновић

У овом циклусу емитујемо текстове из заоставштине Радомира Константиновића, које је овај књижевник и филозоф писао за Трећи програм Радио Београда. Сваког петка представљамо Константиновићеве литерарно-филозофске рефлексије које је аутор, у раним годинама Трећег програма, сам читао у емисији „Радомир Константиновић прелистава часописе". Занимљиво је да ови текстови, које први пут репризирамо, нису нигде штампани.

Константиновићев текст О помирењу између песника и поезије емитован је на Трећем програму 13. фебруара 1970. године.

Аутор пише о тексту Франсиса Понжа Претпрољетње доба који је објављен у часопису Tel Quel, 1968. године. „У основи става Франсиса Понжа лежи скептицизам апсолутног рационализма Ренеа Декарта, који ће се касније изразити на најразличитије начине. Ништа нас тако не упућује у сферу проблематичности нашега мишљења, као жудња за апсолутном егзактношћу. Ако данас, уосталом, неопозитивизам често значи, упркос негацији сваке метафизике, један посебан вид субјективног или објективног идеализма, можда нас управо тежња за егзактношћу упућује у искуство релативности мисли, па тиме и саме њене проблематичности. Али, онако како је идеализам, у једном ширем смислу, дат нео-позитивизму, као духу жудње за егзактним, није ли сама жудња за егзактним дата свакоме идеализму? Ма колико ми порицали да наша егзистенција може да се затвори у сферу мерљивих ствари и мерљиве стварности, императив мере свима нам је дат..."

Уреднице циклуса: Радмила Глигић и Оливера Нушић