петак, 14.09.2012, 22:35 -> 14:23
Извор: Трећи програм
Хроника Трећег програма
Прочитаћемо текст Александра Милосављевића "У сусрет 46. Битефу", написан поводом свечаног отварања овог фестивала, осврт Светлане Јовичевић на 20. Бијенале таписерије, као и текст Иве Брдар и Тијане Кривокапић "Преглед тенденција у француској драматургији (1970-2012)".
Београдски интернационални театарски фестивал свечано је отворен 12. септембра у Југословенском драмском позоришту. Слоган фестивала је Излет у истину, а до 22. септембра на различитим локацијама у Београду и Новом Саду публика ће моћи да види тринаест представа, као и да присуствује богатом пратећем програму. Премда је због финансијских ограничења 46. Битеф скромнији него претходних година, организатори су настојали да ману претворе у врлину - мањак новца условио је потребу за изоштравањем критеријума на основу којих је вршен избор представа, а подршка иностраних културних центара, лоцираних у Београду, само је речит доказ да Битеф и даље заузима висoку позицију на културној мапи света. Александар Милосављевић сматра да треба веровати искуству уметничког директора Јована Ћирилова, као и критеријумима и информисаности селекторке Ање Суше и директорке фестивала Јелене Кајго.
* * *
У Конаку Кнегиње Љубице у Београду 6. септембра отврен је јубиларни двадесети Бијенале таписерије, у организацији Секције за текстил и савремено одевање УЛУПУДС-а. Тематски оквир под насловом Панорама окупио је двадесет уметника из земље и инострaнства, попут Драгана Јанкова, Агнеш Буџаров, Александре Богојевић, Весне Милуновић, Ивана Богуровића, Јасне Дулић Грујић, Софије ди Гарофани... Како пише Светлана Јовичић, упоредо са традиционалним техникама и материјалима, уметност таписерије се нашла на пола пута између класичне, функцијом и декорацијом дефинисане испредене простирке, и еманципованог, од зида и украса ослобођеног, хибридног уметничког дела.
* * *
Коaуторски текст Иве Брдар и Тијане Кривокапић Преглед тенденција у француској драматургији (1970-2012) написан је поводом антологије савремене француске драме под насловом Пре и после «Балкона» чији је приређивач Јован Ћирилов, а издавач компанија Цептер из Београда. Ауторке сматрају да француска драматургија у последњих четрдесет година испољава извесну специфичност, а тиме и јединственост. Овакво становиште поткрепљено је анализом дела Жан-Лика Лагарса, Мишела Винавера, Мишела Дојча, Жан-Пола Вензела, Данијела Беснера, Филипа Мињане, Ноел Ренод, Жоела Помера, као и Валера Новарина који се може сматрати једним од најрaдикaлнијих писаца у домену језичког експериментисања.
Уредница емисије Тања Миjовић.
Коментари