Исаија Берлин: Толстојево схватање историје

Исаија Берлин (1909-1997), историчар идеја и филозоф, рођен је у Риги, главном граду Летоније, тада у царској Русији, и потиче из породице Јевреја који су говорили руски. У Велику Британију је дошао 1921. године и ту је провео највећи део свог живота.

Поред књиге Руски мислиоци, међу најпознатија Берлинова дела наводе се: Карл Маркс: његов живот и окружење (1939); Политичке идеје 20. века (1950); Историјска неминовност (1954); Доба просвећености: филозофи осамнаестог века (1956); Два схватања слободе (1958); Четири огледа о слободи (1969); Вико и Хердер (1976); Концепти и категорије: филозофски есеји (1978); Против струје: есеји из историје идеја (1979); Лични утисци (1980); Труло дрво хуманости (1990); Исправно истраживање човечанства (1997); Корени романтизма (1999); Снага идеја (2001).

У овом есеју, пише Исаија Берлин, «покушаћу да обрадим Толстојева учења о историји, и да размотрим како мотиве из којих се држао таквих гледишта, тако и неке њихове вероватне изворе. Укратко, покушажу да Толстојев став према историји схватим онолико озбиљно колико је он хтео да то читаоци чине, мада из донекле различитог разлога - због оног што нам говори о једном генијалном човеку, а не о судбини човечанства."

У целини, уверен је Берлин, Толстојевој филозофији историје „није посвећена пажња какву заслужује, било као по себи занимљиво гледиште или као појава у историји идеја, или чак као чинилац у развоју самог Толстоја. Они који су се Толстојем бавили превасходно као романописцем понекад су историјске и филозофске одељке посејане широм Рата и мира доживљавали тек као ћудљиве прекиде у приповедању, као жаљења вредну склоност неважним дигресијама која је карактеристична за овог великог, али претерано својеглавог писца, као једнострану, аматерску метафизику од малог или никаквог интереса по себи, која је дубоко неуметничка и потпуно страна сврси и струтури уметничког дела у целини. Напад је предводио Тургењев, коме су Толстојева личност и уметност били одвратни, мада му је у познијим годинама без устезања и великодушно признао књижевну генијалност."

Уредник Ђура Војновић