Пољска међуратна авангардна проза

Приповедач и сликар Бруно Шулц (1892-1942) није припадао ниједном авангардном правцу нити групи. Студирао је архитектуру у Лавову и сликарство у Бечу, а потом је у галицијском Дохробичу предавао ручни рад и цртање у основној и средњој школи. Иако је био јеврејског порекла, писао је на пољском језику. Бавио се и графиком у експресионистичком стилу. Погинуо је 1942. године у дрохобичком гету.

Како је Дрохобич после Другог светског рата прикључен Украјини, ликовна и књижевна заоставштина Бруна Шулца слабо је сачувана. Највећи губитак претрпела је његова обимна и вредна преписка на основу које је, уз подршку Деборе Фогел, писао своју прозу. Године 1933. захваљујући подршци познате пољске књижевнице Зофје Налковске, објавио је књигу прича Продавница циметове боје, а 1937. Санаторијум под клепсидром. Од 1934. радио је на роману Месија, који није довршио и чији је рукопис изгубљен. Прикази књига и критике које је писао за часописе штампани су тек после Другог светског рата, захваљујући књижевнику Јежију Фицовском. Дуго се сматрало да је превео на пољски Кафкин Процес, међутим, испоставило се да је само редиговао превод своје веренице Јузефине Шелињске. Према мишљењу историчара књижевности, Шулцова особена проза је «фантастично-мистична аутобиографија» која се одликује посебном наративношћу и лиричношћу, али за његова живота није била ни цењена ни превођена. Као и већина авангардиста, славу је стекао после Другог светског рата, поставши један од најцењенијих и најпревођенијих прозних писаца и узор многим писцима, нарочито на простору Средње Европе. Неки српски критичари сматрају да је утицао и на Данила Киша.  

У вечерашњој емисији циклуса Пољска међуратна авангардна проза Ковиљка Панић ће прочитати причу Бруна Шулца Јесен, у преводу с пољског Бисерке Рајчић. Следеће недеље, 9. септембра, представићемо дело још једног значајног писца пољске авангарде - Романа Јаворског.

Циклус приредиле Радмила Глигић и Тања Мијовић.