Ијан Хамилтон Грант: Оно што у мени мисли, изван мене је

Грант тематизује развој Шелинговог подухвата „натурализације апстрактног" у оквиру којег, насупрот Хегеловој концепцији, основе саме коначности трансценденталне рефлексије (однос између продуктивности и продукта), нису логичке, већ физичке. Ова натурализација трансценденталног, то јест став „природа је a priori", основа је свих Шелингових даљих извођења, без обзира на њихов смер. Она се, наиме, у истом смислу односи на произвођење природе из интелигенције и интелигенције из природе, не само у Систему трансценденталног идеализма, већ и у раним Шелинговим списима.

Према Грантовом запажању „чак и спис О ја (1795), на пример, поставља једну ‘Urform' или изворну форму онога Ich као ‘апсолутног идентитета', која је строго не-специфична с обзиром на њена актуална постварења, тако да се Urform примењује ‘без обзира на то шта је оно Ich'. Овај постулат се заправо понавља у Систему трансценденталног идеализма где је, будући да је ‘појам онога Ich само пуки појам постајања објектом самом себи', и будући да ово одговара ‘највишем циљу природе',‘самосвест' просто ‘природа... у својој највишој моћи [Potenz]'. Из једног другог смера, у Идејама се, на пример, поред ‘систематичног прегледа операција природе', трага за ‘природном историјом нашег ума' одоздо нагоре, кроз хемију као ‘чулну динамику', што представља одјек Ритерових [Ritter] само-експеримената поводом електричне проводљивости чула. Ако, као што Систем каже, ‘сва филозофија мора направити или интелигенцију од природе, или природу од интелигенције', ово прављење о којем је реч није ни произвољно нити вољно, него природно с обе стране. Односно, став ‘природа ЈЕ а priori' јесте основа свих Шелингових трансценденталних експеримената, независно од тога у којем смеру они иду, било да ‘одуховљују законе природе у законима ума' или  да ‘материјализују законе ума у законима природе'".

Књига На вештачкој Земљи: филозофије природе после Шелинга (On an Artificial Earth: Philosophies of  Nature After Schelling) објављена је 2006. године у издању Континуума из Лондона.

Циклус приредила Ана Петковић.

Уредник: Иван Миленковић.