Приче Срђана Срдића

Срђан Срдић (1977) до сада је објавио роман Мртво поље и збирку прича Еспирандо, за коју је добио награде „Биљана Јовановић" и „Едо Будиша", док је синопсис збирке Сагорeвања награђен стипендијом Фонда „Борислав Пекић" за 2010. годину.

У уторак, 28. августа, прочитаћемо причу Лин Чи (Leng Tch'e).

„...Човек у мртвачници ме је питао желим ли да погледам мужа још једном, а рингишпил из сна се окретао у ритму валцера. Рингишпили се иначе не окрећу на такав начин. Погребник ми је бојажљиво додао оловку, да нешто потпишем, а ја нисам могла да се сетим свог имена. Од тог тренутка оно није било важно. У сну је постојао и човек, и тај човек из сна имао је дрвену столичицу, она се налазила поред рингишпила, а рингишпил је био на пустој пољани, и долазила је олуја, али смо сви знали да је она далеко, јако далеко, и да смо на сигурном, и тај човек из сна имао је смешну беретку, накривљену, осмехивао се шеретски испод бркова, рингишпил се окретао, а он је свирао, имао је малу француску хармонику. Одједном, ветар му је скинуо капу са главе, а он се и даље смејао, а ја сам била једина на рингишпилу и имала сам лаку летњу хаљину, од свих боја, и чврсто сам се држала јер је био сумрак, и то је био дирљив сан у ком је најважније било добро се држати, а ветар који је доносио олују подизао је прашину, и ја сам чезнула и надала се да постоји сликар који ће све то, који ће све то, све то..."

Нова збирка приповедака Срђана Срдића ускоро ће бити објављена у издању Стубова културе из Београда.

Приче чита Марица Милчановић.

Циклус приредиле Радмила Глигић и Ана Петковић.