Промс 2012 – Хектор Берлиоз: Тројанци

Главне улоге тумаче Брајан Химел као Енеја и Ева Марија Вестбрек као Дидона. У улози Асканија пратићете Барбару Сенатор, док је Дидонина сестра Ана - Хана Хип. У улогама Тројанаца наступају: Ана Катерина Антоначи - Адромаха и Касандра, Фабио Капитанучи - Кореб, Роберт Лојд - Пријам, Памела Хелен Стивен - Хекаба, Ешли Холанд - Пантеј, Јихун Ким - Хектор, Ји Хјун Ким - Хелен. Хором и оркестром Краљевске опере Ковент Гарден дириговао је Антонио Папано. Као Картагињани, Нарбала и Јопаса, преставили су се Ширли Шерат и Ји Мин Парк.

Ово монументално сценско дело, које траје четири сата и заузима пет чинова, Берлиоз је завршио 1858. године, на сопстевни либрето који користи мотиве Вергилијеве Енеиде. У Тројанцима формални оквир опере са нумерама се превазилази симфонизацијом партитуре и развијањем широког музичко-драмског потенцијала сваке сцене. Берлиоз је кроз ову оперу показао да је овладао свим тајнама мултидимензионалне музичке структуре. Због тога, многи музиколози и критичари, сматрају Тројанце врхунцем Берлиозовог стваралачког опуса.

У првом делу опере пратићете дешавања везана за пад Троје. У првом чину посебно плени пантомима-мимоход Хекторове удовице Андромахе и њиховог сина Астинакса пред народом, двором и краљем Пријамом, за који је Берлиоз користи део своје композиције Посмртни марш за последњу сцену Хамлета.

Када Грци коначно освоје Троју, Енеја бежи са Пријамовим благом, док Касандра и Поликсена извршавају самоубиство не желећи да допадну у руке помахниталих грчких војника који пале и пљачкају.

У трећем чину радња опере се сели у Картагину где се народ спрема за рат против Нубијаца. У град стижу Тројанци предвођени Енејом и његовим сином Асканијем. Краљица Дидона се заљубљује у јунака, а Тројанци заједно са Картагињанима крећу у бој. На почетку четвртог чина налази се узбудљива пантомима под називом Краљевски лов и олуја. Овај сегмент опере фокусиран је на љубав између Енеје и Дидоне, коју квари позив и предсказање богова да тројански јунак мора да се упути према Италији. Наиме, после завршних тонова љубавног дуета Ноћ пијанства и бескрајне екстазе у Дидонину башту силази сам бог Меркур, изговарајући Италија, Италија, Италија чиме ставља до знања Енеји да се од предсказане судбине не може побећи.

У завршном петом чину, ове епске приповести о тројанском јунаку Енеји и његовом путу од Троје до Италије, тројански војници, као ни сам Енеја не могу више да одлажу пут према Италији. Пред Енејом се појављују духови палих тројанских јунака, као и пророчица Касандра. Они пожурују Енеју да исплови у зору следећег дана из Картагине. Дидона не може да убеди Енеју да остане и проклиње дан када га је упознала. Потом извршава ритуално самоубиство на ломачи којим жели да себи прекрати муке због несрећне љубави, али и да се освети Енеји јер ју је оставио. Док Дидона умире она увиђа да ће Картагину победити Рим - град и држава коју ће Енеја основати, иако у истом тренутку њен народ проклиње тројанског јунака и његове потомке.

Уредница емисије Ксенија Стевановић