Радомир Константиновић: Љубав философије

„У последњој свесци часописа Градина, посвећеној Бранку Миљковићу коме Ниш одаје сва признања, гледајући у њему симбол песништва и песника, има и кратак текст о Лази Костићу, о његовој песми Santa Maria della Salute. Написао га је, с познавањем ствари, Владета Вуковић. Изнео је он ту све појединости, биографске, које су претходиле Костићевој  Santa Maria della Salute. Објавио је и неколико одломака из његовога дневника који је он водио тајно, на француском и исписујући га словима што се само с лупом могу прочитати, а чија нека места, за духове брижне увек око нашега рајског насеља, могу да буду управо скаредна. То су она места на којима Костић, не знајући да ће се једном српски академичари заинтересовати и за штампање овога његовог дневника, говори о својим мистичко-еротским везама са мртвом женом која ће бити уграђена у његову песму Santa Maria della Salute.

Ја нисам пуританац, али јесам онај који стара се да песнички текст прочита и без овакве лупе. Што Лазе Костића се тиче, мислим да треба бити опрезан са њиме. Пре свега, свуда и у свему тражио је он своју Лепоту. Одлично се зна да је он, чију философију назвали су неки дијалектичким панкализмом, веровао да је Лепота основно начело света. и да ју је свуда тражио, користећи се притом свиме што му је могло доћи до руку. Ја мислим да се он, тако, на неки начин ’користио’ и мртвима и живима, па чак и самим собом, односно сопственим способностима доживљавања. Погледајте, најзад, и сам тај његов мистички брак. Иде ли он из биографије Костићеве, из његовога некога доживљаја љубавног? Мислим друкчије. Мислим да иде из његове биографије само уколико иде из његове религије ове апсолутне Лепоте, као апсолутног начела, а тиме и из његове философије..."

Текст Љубав философије емитован је на Трећем програму 14. маја 1971. године

Уреднице циклуса: Радмила Глигић и Оливера Нушић