Исаија Берлин: Русија и 1848. година

Исаија Берлин (1909-1997), историчар идеја и филозоф, рођен је у Риги, главном граду Летоније, тада у царској Русији, и потиче из породице Јевреја који су говорили руски. У Велику Британију је дошао 1921. године и ту је провео највећи део свог живота.

Поред књиге Руски мислиоци, међу најпознатија Берлинова дела наводе се: Карл Маркс: његов живот и окружење (1939); Политичке идеје 20. века (1950); Историјска неминовност (1954); Доба просвећености: филозофи осамнаестог века (1956); Два схватања слободе (1958); Четири огледа о слободи (1969); Вико и Хердер (1976); Концепти и категорије: филозофски есеји (1978); Против струје: есеји из историје идеја (1979); Лични утисци (1980); Труло дрво хуманости (1990); Исправно истраживање човечанства (1997); Корени романтизма (1999); Снага идеја (2001).

Описујући 1848. годину у Русији, Исаија Берлин пише: „Револуције које су те године избиле, а које су Херцену изгледале као освежавајуће олује након спарног дана, нису дотакле руску империју." Током саме 1848. године „ниједан таласић није пореметио мир овог огромног царства, које се још ширило. Дивовска лудачка кошуља бирократске и војне контроле, коју Николај I, додуше, није створио, али ју је ојачао и притегнуо, била је изванредно делотворна, упркос честим наступима глупости и случајевима корупције. Нигде није било назнака ефикасног независног мишљења или деловања."

Па ипак, „управо то што Русија није претрпела револуцију, те није било ни последичног разочарања, омогућило јој је да се развија на веома различит начин од Западне Европе. (...) Незадовољни и бунтовни руски интелектуалци у наредних тридесет година окренули су се специфичностима сопствене унутрашње ситуације; а затим, од готових решења увезених са Запада, која је било могуће једино вештачки калемити на непокорне изданке које су им пружали њихови земљаци, прешли на стварање нових доктрина и начина деловања, пажљиво прилагођених проблемима које је постављала једино Русија".

Период од 1848. до 1855. „представља најмрачнији час у деветнаестовековној ноћи руског мрачњаштва", а можда најживописнији опис тог стања Берлин налази у овом одељку из мемоара популистичког писца Гљеба Успенског: „Нико није могао да мрдне, чак ни да сања; било је опасно показати било какву назнаку мишљења - било какав знак да се не бојите; напротив, захтевало се да исказујете страх, да дрхтите, чак и кад уистину немате зашто - такав су плод те године оставиле у руским масама. Бескрајни страх... осећао се у ваздуху, сламао јавну свест и одузимао јој сваку жељу или могућност да размишља... На обзорју није било ниједне светле тачке - „Изгубљени сте", то су поручивали небо и земља, ваздух и вода, човек и звер - и све је обузимала језа, сви су пред том невољом бежали да се скрију у најближу зечију рупу."

Уредник Ђура Војновић