Хроника Трећег прогама

Изложба Немање Николића Visible Things била је отворена током јула у галеријском простору У10 у Београду. Овај уметник млађе генерације (рођен 1987. године) један је од заслужних за формирање ове галерије, која је замишљена као простор за излагање дела најмлађих академских уметника. На првој изложби 10+1, одржаној у галерији У10 током маја ове године, своје радове су представили Лидија Делић, Никола Гроздановић, Нина Ивановић, Исидора Крстић, Сава Кнежевић, Ива Кузмановић, Ивана Марковић, Бранка Милановић, Немања Николић, Петар Сибиновић и Марија Шевић. На изложби Visible Things посетиоци су могли да виде цртеже великих формата, слике на платну рађене комбинацијом уљаних и акрилних боја, као и две видео инсталације. Како коментарише Долорес Станојевић, идеја Николићевих радова је преиспитивање и деконструкција односа сличности и разлике, ситуације и доживљаја, уметности и естетике.

*     *     *

Александра Костић је приредила и, заједно са Гораном Бојовићем, превела са енглеског тесктове обједињене у зборнику Етичка критика уметности. Огледи из савремене аналитичке естетике, који је недавно објавила издавачка кућа Федон из Београда. Зборник је посвећен једној од основних дихотомија традиционалне естетике - платонистичко јединство добра и лепог, с једне стране, и кантовски формализам, с друге - која наставља да постоји и у савременим расправама о могућности и оправданости етичке критике уметности. У зборнику су заступљена гледишта Данијела Џејкобсона, Бориса Гота, Џејмса Андесона, Џефрија Дина, Мери Деверо, Метјуа Кирана. Како пише Ана Петковић, овај зборник представља значајан прилог литератури на српском језику о овој теми утолико што је замишљен као скица постојећих приступа у оквиру савремене дискусије, као и због тога што приказује испитивање могућности етичке критике кроз конкретну анализу морално проблематичних уметничких дела, попут филмова Лени Рифенштал «Тријумф воље» и Алмодоваровог «Причај с њом» или Набокобљевог романа «Лолита».

*     *     *

Текст Ане Тасић Питања савремености и актуелизације Крлежиног дела на сценама у региону написан је поводом представе Леда, у драматуршкој обради Јелене Ковачић и режији Анице Томић, која је премијерно изведена не недавно одржаном фестивалу Котор Арт. Представа је реализована у копродукцији фестивала Котор Арт, Загребачког казалишта младих и Краљевског позоришта «Зетски дом» из Цетиња. Поредећи ову са новијим инсценацијама других Крлежиних дела, попут Господе Глембајевих (режија Јагош Марковић, Атеље 212) и Излет у Русију (режија Јован Ћирилов, Центар за културну деконтаминацију), Ана Тасић преиспитује однос између текста и његове сценске интерпретације. Премда радикалнија тумачења класичног литерарног наслеђа увек наилазе на подељене реакције и ужарене дискусије, закључак је да одустајање од «верности» оригиналном тексту заправо открива нове димензије његовог значења, освежавајући га и допуњујући, што је случај и са представом Леда.

Уредница емисије Тања Мијовић.