Из рукописа – Приче Михајла Пантића

Михајло Пантић је до сада објавио више од тридесет књига студија, есеја, књижевних критика и антологија. Познат је, пре свега, по својим збиркама прича. Новобеоградске приче, Седмог дана кошаве, Ако је то љубав... сврстале су Пантића у наше најуспешније приповедаче. 

*   *   *

У уторак, 14. августа 2012. прочитаћемо наставак приче Тренутак, меðу свим осталим.

„...Урош је био офталмолог, а ја сам имала проблем са очима, кратковида сам као штука, реагујем бочним линијама више него видом... Одем код Уроша на преглед, он ми одреди нову диоптрију, и после тога неколико дана ништа. Све до оне вечери када сам уместо левом, с посла кренула кући десном страном улице. Урош ме је позвао покретом руке, ушла сам у кафе, попили смо нешто, није био ни непријатан ни нападан, напротив, и тако је почело. Једном ме је позвао Михаило, када сам чула његов глас, спустила сам слушалицу. Урош је идуће недеље дошао у кућну посету, позвонио је, отворио му је мој отац. Урош је тражио мене. Отац га је, запањен, пустио да уђе. Никада нисам доводила своје младиће и представљала их родитељима. Неком приликом ме је мајка на улици видела са Михаилом и после ми је, онако узгред, са мало знатижеље у гласу, рекла да је леп онај младић са којим сам стајала на аутобуској станици, али сам ја пречула тај њен покушај да разговарамо. Урош је био први који је дошао да се представи, без имало устручавања или стида, што је од важности за промену односа оца и кћери. Поседео је са мојим родитељима неколико минута, рекао им ко је и чиме се бави. Отишли смо у моју собу. Није се дуго у њој задржао. Кад је говорио, било је то прилично дисоцијативно, о свему и свачему, без смисла, о сплаварењу, о риболову, о крају комунизма, о томе како не воли да ради, о пацовима, о планинарењу и тенису, о ранијим љубавима... И наредне недеље, јер ме је сваки дан чекао после наставе, развио је у мени не осећање љубави него архетип спасиоца, пигмалионски ефекат. И када ме је убрзо затим упитао да ли бих се удала за њега, пристала сам, тек да нешто учиним са собом, да нешто променим у свом животу..."

Одломак из приче Тренутак, меðу свим осталим.

Збирку Ходајући облаком Михајла Пантића објавиће Стубови културе из Београда.

Приче чита Марица Милчановић.

Уреднице циклуса Радмила Глигић и Оливера Нушић.