Фестивал Вале д'Итриа 2012 – Ј. А. Хасе: Артаксеркс (1. чин)

Фестивал Вале д'Итриа основан је 1975. године са циљем постављања ретких или у модерно доба неизвођених опера. У току тридесетогодишњег деловања овог фестивала откривена су многа заборављена ремек дела, пре свега, италијанске опере XVIII и XIX века. Такође, фестивал је фокусиран и на извођења оригиналних, првих верзија, данас познатих оперских дела. Због својих доприноса откривању музичке културе и непознате музичке ризнице фестивал дела Вале д'Итриа је добило покровитељство Савета Европе. Овогодишњи фестивал, да подсетимо, трајао је у периоду од 14. јула до 2. августа, у долини Итриа, која се налази у италијанској регији Пуља, а већина садржаја се одржавала у црквама, самостанима и палатама у граду Мартина Франка. Иако у отежаним финансијским условима, уз коришћење старог декора и уз одрицања позваних уметника, фестивал је приказао четири нове оперске продукције, од којих су две биле поруџбине. То су опера Нур италијанског савременог аутора Марка Таралија, као и аранжман Орфеја Луиђија Росија за савремени ансамбл Даниеле Теранове.

Програм 38. фестивала Вале д'Итрија, 14. јула, отворило је барокно ремек-дело опера Артаксеркс Јохана Адолфа Хасеа, а пред публиком била прва верзија овог остварења написана 1730. године за венецијанско позориште Сан Ђовани Гризостомо, у свом првом модерном извођењу.

На венецијанској премијери главне улоге у Хасеовом Артаксерксу су тумачиле оперске звезде тога доба - Фаринели је био Арбак, Франческа Куцони је била принцеза Мандане, док је Николино Грималди тумачио улогу Артабана. Одмах по премијери опера је почела да се изводи у Ђенови, Луки, Бергаму, Грацу, а постала је погодна и за бројне пастише. Прва верзија Артаксеркса је била омиљена партитура Фаринелија, који ју је представио лондонској публици, где је чувени кастрат био перјаница ансамбла Опере племића. Фаринели је свој деби у лондонској престоници остварио управо у Артаксерксу, у коме је певач извео 11 арија и дует, што му је донело вртоглави успех, а опера  је остала на репертоару читаве три године са преко 40 извођења.

Десет година касније, тачније 1740. године док је Хасе службовао у Дрездену, постављена је нова верзија опере, у којој су Лали и Болдини прилично променили Метастазијев либрето. Последња верзија Артаксеркса датира из 1760. године када је за напуљски театар Сан Карло поново враћен Метастазијев оригинални текст.

Либрето за оперу Артаскеркс је написао Метастазио на основу више античких извора. Овај предложак је постао најпопуларнији текст овог италијанског писца. Довољно је рећи да је у периоду између 1730 и 1760. године написано 50 опера на овај либрето, а да је коначна цифра 90 оперских остварења.   

Посебна привлачност Метастазијевог Артаксеркса је то што сви ликови пролазе кроз конфликтне ситуације, а тема неправде преовладава, све до последње сцене у опери када се цео заплет разрешава. На тај начин, аутор је омогућио композиторима пуну слободу у развоју ликова и музичке драме. Радња се плете око два млада љубавна пара, који су таоци борбе за наследство и политичку моћ. Од посебне важности у овој метастазијевској мелодрами су пријатељство, верност, херојство који односе превагу над чисто љубавним осећајима.

Главне улоге у Хасеовом Артаксерксу тумаче Аничо Зорзи Ђустинијани као персијски владар. Артаксерксову сестру принцезу Мандану изводи Марија Грација Скјаво, а њеног вереника и Артаксерсковог најбољег пријатеља Арбака - Франко Фађоли. У улози главног антагонисте Артабана, Арбаковог оца, чућете Сонију Прину. Као Арбакова сестра Семира, у коју је Артаксеркс заљубљен, наступа Роза Бове, док је генерал Мегабиз - Антонио Ђовани. Барокним ансамблом Интернационалног оркестра Италије диригује Корадо Роварис.

Уредница емисије Ксенија Стевановић