Хроника Трећег програма

Позоришни фестивал најбољих домаћих комедиографских остварења Дани комедије одржан је од 20. до 27. марта у Јагодини. На отварању фестивала награда Златни ћуран додељена је глумици Милени Дравић, а свеукупни победник овогодишњег фестивала била је представа Душана Ковачевића Кумови - комедија свакодневне трагедије у извођењу Звездара Театра из Београда.

Кумови су добили награде Мија Алексић коју додељује стручни жири и Миодраг Петровић Чкаља за најсмешнију представу по оцени публике. Душану Ковачевићу је припала специјална награда за најбољи савремени комедиографски текст, Предраг Мики Манојловић и Бранимир Брстина су добили статуете Ћурана, а Радославу Миленковићу је додељена награда Никола Милић за епизодну улогу. Осим ове, награђене су и представе Добри ујкица (УК Вук Караџић), Својта (Позориште Бошко Буха), Седам и по (Атеље 212) и Комедија забуне (Народно позориште из Суботице), а публика је могла да види и комаде Ожалошћена породица (Народно позориште из Ниша), Урнебесна трагедија (Српско народно позориште из Новог Сада) и Догодине у исто време (Позориште Славија из Београда). Како нас обавештава Спасоје Миловановић, због веома великог интересовања за овај фестивал дато је обећање да ће целокупна овогодишња селекције бити репризирана на отвореној позорници током лета.

*   *   *

Са 18. Сарајево Филм Фестивала, који је одржан од 6. до 14. јула, Дејан Петровић пише о филмовима Мие Хансен-Лав Збогом, прва љубави и Владимира Миловановића Лице револуције.

Док француско остварење, по оцени критичара, представља незанимљиво и инфантилно евоцирање младалачких успомена, филм Лице револуције могао би да буде повод за размишљање и неку још успешнију рекапитулацију догађаја у Србији током деведесетих година 20. века. Протагониста Миловановићевог филма је Барнко Илић, један од вођа покрета Отпор, који се после 5. октобра вратио у родно Ариље. Међутим, иако Лице револуције покреће бројна питања везана за овај период наше прошлости, остаје утисак да документарне секвенце нису довољно добро укомпоноване, због чега филм пати од сличних бољки као и његови протагонисти - конфузија, изгубљеност, разочараност и неодлучност у погледу тога шта се хоће, коментарише Дејан Петровић.

*   *   *

Издавачка кућа Плато из Београд недавно је објавила роман Петра Зеца ХиСтерија у којем се аутор, на нови начин, суочава са истим питањима као и Јован Стерија Поповић у комаду Родољупци. Како уочава Радомир Путник, три су кључна проблема која се отварају у преиспитивању нашег родољубља - дефинисање понашања људи приликом великих политичких и идеолошких догађаја, прагматизам и опортунизам којима појединци прибегавају како би заузели водеће позиције у друштвеној хијерархији, као и проблем односа према етичким нормама. Петар Зец је романескно оживотворио критичку мисао кључног српског писца из прве половине 19. века да би је - користећи гротескни приступ, хиперболишући поступке књижевних јунака и обогаћујући их мноштвом добро нађених детаља - довео до принципа конгруентности, подударности са нашом данашњицом, закључује Путик.

Уредница емисије Тања Мијовић.