Из рукописа - Приче Михајла Пантића

Михајло Пантић је до сада објавио више од тридесет књига студија, есеја, књижевних критика и антологија. Познат је, пре свега, по својим збиркама прича. Новобеоградске приче, Седмог дана кошаве, Ако је то љубав... сврстале су Пантића у наше најуспешније приповедаче. 

У среду, 8. августа прочитаћемо причу Не могу о томе да говорим.

„Што се дан више ближио вечери, постајао сам све неспокојнији. Покушавао сам то да потиснем, али, није ми ишло. Напољу је беснео касни јул, врела спарина легла је на испражњени град. Сав свет преко године огрезао у једноличну осредњост одлучио је да себи приушти неколико рајских дана на мору или на планини, што ће, наравно, учинити да свака напорна људска прича изађе на добро.

Није него. Да је тако, и дрвеће би ходало.

Ми нисмо отишли нигде. Ивона није могла да добије годишњи одмор, ради код неког твора коме би зло испред тог појма био комплимент, а ја сам тежак на пут, не волим нигде да идем сам, ма ни до самопослуге, а још мање да са хиљадама телеса у исто време улазим и излазим из воде. Цео дан зујим по стану, туширам се сваких пола сата, чекам је да се врати с посла. Не јављам се на телефон, који ионако не звони. Јул је, побогу, сви су негде отпутовали. Јул је паклени месец, мислим, уколико у паклу постоје годишња доба, тамо мора да је вечни јул за којим само суманути чезну. А већина је таквих. Није што је списак мука достојан једног Дантеа, него што се не може дисати, одасвуд бије врелина, а употреба клима уређаја тамо је, претпостављам, најстроже забрањена. Узгред, не подносим климу, одмах промукнем, и при том имам осећај да ме постепено привикавају на температуру мртвачнице. Морбидно, је л' да, али је заиста тако. Имам неке своје оригиналне методе природног расхлађивања, одшкринем прозор у соби и ставим мокри чаршаф на промају, и да видите, мало се лакше дише..."

(Одломак из приче Не могу о томе да говорим)

Збирку Ходајући облаком Михајла Пантића објавиће Стубови културе из Београда.

Уреднице циклуса Радмила Глигић и Оливера Нушић.