среда, 08.08.2012, 21:15 -> 18:43
Извор: Трећи програм
Фестивал студената композиције КoМА 2012
У емисији МУЗИКА ВИВА представљамо композиције изведене на Фестивалу студената композиције КoМА 2012, одржаном 10. и 11. марта 2012. године. Слушаћете композицију Мирјане Вељковић под називом "Пастирова свирала", затим "Свиту за клавир" Лазара Ђорђевића те остварење названо "Космонаут" Ивана Вукосављевића.
Мирјана Вељковић се у свом делу за соло флауту определила за топос који у историји музике има значајну, и кроз историју, утврђену улогу - представљање пасторалности. Ризик који са собом носи овакав избор младе ауторке јесте питање колико се ова „тема" може осавременити, те са којим се историјским становиштем приликом актуелизације може кореспондирати. Раскошна линеарност соло флауте се од почетка дела може најпре одредити као дебисијевска, мада се, како дело одмиче могу назрети и неке техничке процедуре Вареза. Ауторка је чини се пронашла извесни баланс између стереотипних буколиких мотива и сегмената остварених посебним техникама свирања, избегавајући баналности тонског сликања које су честе у композицијама ове врсте.
Постепено силазно низање тонова са почетка Свите за клавир Лазара Ђорђевића, формира централни мотив на чијим основама аутор гради даљи ток. Овај принцип налик пасакаљи ће у извесном смислу остати основа изградње става, будући да аутор клавирску фактуру зачајно раслојава захватајући и крајње регистре инструмента. Међутим, чини се да је покретачка идеја појединачних ставова готово увек у басовском опсегу, док су виши тонови структурирани у нарације мотивских развоја. Динамика одвијања дела се тако заснива на смењивању ширења и сужавања звучног простора које оно захвата, а тематски је заокружено поновним јављањем теме „пасакаље" којом почиње у последњем ставу.
У композицији Космонаут Ивана Вукосављевића, поред ироничног и пародичног музичког језика, превладава наивност за коју се аутор опредељује. Карактер дела се може одредити као стална игра између „озбиљног" и инфантилног. Дечју разиграност појединих мотива, замагљују „случајне" дисонанце, док је језик углавном редукован на звучне флоскуле из свакодневног живота којима се аутор веома вешто служи. Остината над којима се јављају мелодијски фрагменти, прекидају прогресије акорда у деоници клавира, а нарочито је креативно употребљен фагот, захваљујући којем је извесна доза сарказма присутна у сваком сегменту одвијања композиције.
Аутор Милан Милојковић
Коментари