Мајстори барока – Антонио Бонончини

Овај композитор, млађи брат Ђованија Бонончинија, припадао је малој, али одабраној зајединици италијанских композитора који су стварали на двору Хабсбурговаца у Бечу крајем XVII и почетком XVIII века. Ови аутори међу којима су били Карло Агостино Бадија, Марк-Антонио Зиани, Атилио Ариости - увели су током владавине Јозефа I композиционе тековине и естетику италијанске музике на хабсбуршки двор. Међу новинама била је и секуларна, камерна, солистичка кантата, која до тада није била извођена на двору. Италијански писац и теоретичар Падре Мартини, пола века после Бонончинијеве смрти, изузетно високо вредновао стваралашво овог аутора записавши следеће: Иако никада није објавио ни једно своје дело, у његовим остварењима чујемо узвишени стил, тако жив, специфичан и угодан, који га одваја од већине осталих композитора са почетка XVIII века - епохе која је обиловала важним људима.

Антонио Бонончини је написао 13 кантата за хабсбуршки двор, а њихова карактеристика је да су све компоноване за глас и облигатни инструмент што није било уобичајено. Написане су на текстове анонимних аутора, а њихова тематика је љубавна и бави се топосима  љубоморе, верности, одвојености и окрутности вољене.

Кантате за сопран Антонија Бонончинија слушате у извођењу румунског мушког сопрана Радуа Мариана и ансамбла Арс Антиква Аустрија под управом Гунара Лецбора. Занимљиво је напоменути да је Раду Мариан такозвани ендокринолошки кастрат, јер због физиолошког поремећаја његов глас никада није мутирао. Мариан тако поседује прави сопрански регистар - од Цe 1 до Цe 3, те је његов глас изузетно погодан за извођење барокне музике, јер донекле дочарава специфичну боју кастрата.

Уредница емисије Ксенија Стевановић