Америчка поезија – Песникиња Аи

У уводној емисији објавили смо и текст Давида Албахарија о овој песникињи који, између осталог, пише:

„По рођењу, име песникиње Аи било је Флоренс Антони, које је касније легално променила у Аи, што на јапанском значи „љубав". То је објашњавала чињеницом да је она рођена после „скандалозне афере коју је моја мајка имала са једним Јапанцем којег је срела на трамвајској станици", што је мајка касније крила од ње. Променом имена Аи је хтела да покаже да је свесна своје породичне историје. Иако се често наилази на тврдњу да је Аи црначка песникиња, она се заправо идентификовала са свим националностима које су биле део њеног мешовитог порекла: јапанским, црначким, холандским, ирским и индијанским (из племена Чокто, Чејени и Апачи). На известан начин, управо је та мешавина (различитих традиција) омогућила Аи да створи свој препознатљив песнички глас који је, као одраз такве шаролике припадности, увек заузимао непристрасан став....”

*   *   *

„... Америчку поезију у другој половини двадесетог века обележило је неколико изузетних песничких гласова, као што су Ален Гинзберг, Џон Ешбери, Чарлс Симић и В. С. Мервин. Међу њима се свакако налази и песникиња Аи, која је свој јединствен глас пронашла у споју са формом коју ју изабрала, са тзв. драмским монологом. Аи је исписала готово све своје песме у тој форми, тако да је то у исто време и најјача и најслабија одлика њене поетике и песничке праксе. С једне стране, та форма јој је омогућила да задржи одређену дистанцу према догађајима које описује, али је зато, с друге стране, створила извесну монотонију у њеној поезији и навела је да потражи решење у продужавању саме приче. То је, међутим, довело до даљег слабљења везивног песничког ткива, односно, до даљег јачања приповедачког елемента у њеним песмама. Без обзира на све то, може се рећи да је Аи у својим песмама постала нека врста песничког „гласа савести" Америке, гласа који је непрекидно вагао моралне, историјске, социолошке и идеолошке вредности савременог америчког друштва...”

„...Не сећам се више како смо се Милош Комадина и ја заинтересовали за поезију песникиње која је своје збирке потписивала егзотичнм именом Аи. Могуће је да сам за Аи чуо од америчког песника Голвеја Кинела, приликом његове посете Београду. Кинел је амерички песник који је њој предавао и кога је она изузетно ценила. Ако добро памтим, када сам се 1986. године вратио из Ајове, где сам провео неколико месеци у Програму за међународне писце, донео сам њену збирку Грех која је управо била објављена. Могуће је, међутим, да се све сасвим другачије одиграло и да је та збирка на неки други начин нашла пут до Милоша. Било како било, неколико година касније Милошев превод Греха објављен је у часопису „Писмо", а десетак песама је унето у овај избор. Милош је био урбани песник и верујем да му се Аина поезија допала управо због тога што је, чак и када није говорила о граду, била испричана урбаним језиком. Као преводилац, сарађивао сам са више песника, посебно са Рашом Ливадом и Милошем Комадином. Ако упоредим њихов приступ превођењу, увиђам да је Милош у већој мери поштовао захтеве форме оригинала, док са Рашом никада нисам био сигуран: уколико би му се нека песма допала, он ју је дословце разарао и затим поново исписивао, такорећи као своју песму...”

У преводу Давида Албахарија и Милоша Комадине песме чита Марица Милчановић.

Збирку Прво лице песникње Аи, из које смо читали стихове, објавиће издавачка кућа Агора из Зрењанина.

*  *  *

 У недељу, 12. августа 2012. почиње циклус Пољска међуратна авангардна проза.  У првој емисији представићемо дело Карола Ижиковског Утвара. Избор и превод Бисерка Рајчић.

Уредник циклуса: Радмила Глигић.