Грамофонија – Стјепко Гут и Биг бенд РТБ

Почетком шездесетих година прошлог века, ПГП РТБ објављује први албум из циклуса Састанак у студију, којим симболично ступа на југословенско и светско џез тржиште издањем високих уметничких домета. Треба поменути да тадашњу сцену карактерише прожимање такозване лаке музике и уметности импровизације, те је и стратегија на тржишту планирана тако да се границе између жанрова чине што пропуснијим, како би се остварио већи промет. Касније, са формирањем Биг бенда наше куће, једне од првих државних џез институција у Србији, долази до професионализације продукције, што се одражава на пораст тиража, али недовољно да би се парирало најкомерцијалнијим издањима. И поред тога је могуће уочити континуитет у уметничкој џез продукцији, која је, иако у сенци великих пројеката, задржала препознатљив стручни ниво све до почетка деведесетих година.

Једно од узорних домаћих џез издања је плоча са снимцима Стјепка Гута и чланова Биг бенда РТБ-а. Ови записи су настали у време док је Гут био члан нашег оркестра, али пратећи коментар не даје прецизне податке о њима. Избор снимака одражава програмску политику приређивача Мише Блама, који је у овај албум укључио оне нумере на којима су вештина и виртуозност ансамбла тог времена веома транспарентни. Због недостатка података није могуће извести обухватнији закључак о евентуалним променама у интерпретацији током година, али се на основу слушања међу композицијама не могу уочити већа одступања у извођачком и продукцијском смислу. Оркестар је веома прецизан у акцентима, а динамички баланс имплицира добру комуникацију како међу члановима, тако и са вођом оркестра. Може се уочити да у сегментима када је ансамбл сведен на мањи камерни састав извођачи делују лежерније и да у таквим ситуацијама у њиховом наступу нема „слабих тачака".

Иако продукција на овом албуму свакако није анахрона, не може се рећи ни да прати тадашња светска стремљења. Ове особености се уочавају најпре на пољу тембралне дефиниције. Боја дувача је интензивна, осветљена у средњем и високом регистру, док је атак перкусивне овојнице батерије удараљки, баса и клавира умешно редукован и дистрибуиран. Међутим, дувачки корпус у звучној слици због раскоши свог тембра заузима превише простора, те тако прекрива остале учеснике, што резултира, сходно ситуацији, или сразмерно јачим басом, односно презасићењем или његовим изостанком, те празнином у звучној слици. Реверберација игра значајну улогу, нарочито у пројекцији Гутове трубе, чија је продорност готово рокерска, док сложени сегменти испресецани кратким акцентима оркестра управо њој дугују своју ефектност.

Аутор емисије Милан Милојковић