Сценска музика

Мјечислав Вајнберг, совјетски композитор пољско-јеврејског порекла, рођен је 1919. године у Варшави. Његов обиман стваралачки опус, који између осталог броји двадесет и два симфонијска дела, седамнаест гудачких квартета, као и већи број соната за различите инструменте, донео му је епитет „трећег великог совјетског композитора" после Шостаковича и Прокофјева. Његову музику карактерише снажан програмски елемент који се често ослања на ратну тематику из времена нацистичког прогона Јевреја, док се музички језик може окарактерисати као неокласични, откривајући утицаје Шостаковича, Мјасковског, Бартока, али и Малера.

Музику за балет Златни кључ, Вајнберг је компоновао током 1955. године по истоименој руској бајци према којој је либрето написао совјетски писац Алексеј Николајевич Толстој, да би је 1964. године трансформисао у четири оркестарске свите. Прича бајке Златни кључ представља мешавину Петрушке Игора Стравинског и Пинокија, која међутим допушта различита тумачења. Херој бајке - лутка по имену Буратино, може се с једне стране посматрати као пролетерски херој који предводи друге лутке против луткара, али и као анти-совјетски херој, с друге стране. Наиме, Буратинов златни кључ за «земљу среће» препознаје се као симбол који латентно указује на то да ни након револуције, живот становника тадашњег Совјетског савеза није био срећан. Ипак, и поред политичких импликација садржаја ове бајке, она се може посматрати и као аутономно литерарно дело неоптерећено поменутим конотацијама.   

Аутор емисије Стефан Цветковић.