Мајстори барока – Елизабет Жаке де ла Гер

Са само осам година, отац Елизабет Жаке - оргуљаш и композитор Клод Жаке - је одвео своју талентовану кћер на краљевски двор, где је музицирање овог «чуда од детета» одушевило Краља сунца. Луј XIV је потом наредио да Елизабет остане у палати у Версају, где је одгајана заједно са осморо краљеве ванбрачне деце. Са двадесет година Елизабет Жаке је напустила двор и удала се за композитора и оргуљаша Марена де ла Гера. Настанила се у Паризу, где је основала салон и почела да се бави музиком као слободна уметница, дајући часове, али јој је краљ током целог живота остао верни заштитник.

Елизабет Жаке де ла Гер заслужна је за успостављање жанра инструменталних трио соната у Француској, раме уз раме са Франсоа Купреном. Ова дела се ослањају на италијански узор, односно на дела Арканђела Корелија, али су у њима осетне француске карактеристике. То су пре свега експресивност уводног Граве одсека, велики значај виоле да гамба, као и распоред ставова који више одговара слободној фантазији инспирисаној плесним ритимовима, него смењивању лаганих и брзих ставова.

У овој емисији чућете Сонате које је Жаке де ла Гер објавила 1707. године у Паризу, где у предговору овом издању упућује речи захвалности Краљу Лују XIV што јој је омогућио да се њен таленат развије. Када су ове сонате исте године изведене на двору у присуству Краља Сунца, званични часопис «високог и ученог друштва» Меркир Галан је пренео опис целог дешавања. Тако можемо прочитати да је после концерта Луј XIV причао са Госпођом де ла Гер врло пријатељски и да је закључио да њене сонате не личе ни на шта. Тадашњи новинари изводе закључак да ове речи не означавају покуду, већ управо супротно - велику похвалу композиторки, јер јој је краљ поручио да су њене сонате не само лепе, већ и изузетно оригиналне што је била права реткост у музици тога доба.

Уредница емисије Ксенија Стевановић.