Антологија песника

Књижевник, есејист и песник, књижевни и позоришни критичар, публициста и новинар, уз све то и ненадмашни боем, Милослав Мирковић објавио је до сада двадесетак самосталних књига и небројено много чланака и песничких записа.

Приказе, критику и прозу пише у "Студенту" почев од 1952. док му угледни новосадски "Летопис Матице Српске" први рад штампа још 1953. године. Са позоришном и делом ликовном критиком започиње у "Младости". Члан Удружења књижевника Србије постаје 1961. године, заједно са: Марамбоом, Р. Војводићем, Б. Шујицом, Д. Ерићем, Д. Ређепом, С. Трајковићем и М. Первићем.
Збирку есеја: "О естетици, о етици, о тици", објављује 1962. год. У уредништву знаменитог часописа "Дело" проводи пуне две и по деценије, док серије књижевних критика пише у "Београдској Недељи", "Политици Експрес" и "Илустрованој Политици". Веома богату и плодну сарадњу са крушевачком "Багдалом" започиње 1965. у чијем часопису објављује више од сто књижевних прилога до данас. Иста кућа му штампа и прву песничку књигу "Жупска села", 1975. године.

Награду за књижевну критику "Милан Богдановић" добија 1972. Затим се ређају многе изузетне функције као што су: секретар Српске Књижевне Задруге, управник Југословенског Драмског Позоришта, па уредник Културне рубрике НИН-а, до септембра 1983., од када је уредник романа у "Просвети".

Више пута у разним жиријима као што су онај за "Избор НИН-овог романа године" или Стеријиног позорја, где је седамнаест година водио "Округли сто" критике, па до фестивала "Јоаким Вујић" у Шапцу. Један је од оснивача бројних фестивала широм Србије као што су "Дани комедије" у Јагодини или "Матићеви дани" у Ћуприји. "Златни прстен" добио је 1988. од "Багдале".