Човек лаке сенке, Иво Андрић

Фикцијско и реално Сарајево Андрићевог живота и дела вешто се преплићу у студији Борјана Митровића кроз речничку форму којом се сугерише целина, свеобухватност, али и прегледност и комплексност погледа на град који, урастајући у литературу, још лепши и сјајнији израста из ње као лијеп врт жалосно неприступачан. Не пледирајући на научну релевантност, аутор до ње заобилазним путем на најдостојанственији начин стиже с обзиром на обимност консултоване грађе из различитих области, од којих народно предање, записи савременика и сведока Андрићевог живота у Сарајеву представљају посебну посластицу.

Са Борјаном Митровићем, поводом књиге „Лексикон Андрићевог Сарајева”, разговарамо о кључним топосима града на Миљацки, о целовитој слици града која се може саградити само спојем фикције и реалности, и о Сарајлијама сваког времена, вечним сапутницима пишчевог живота.

Нова збирка песама Војислава Карановића „Човек лаке сенке” јасно је конципирана, стилски уједначена и тематски разнородна књига у којој се препознају досадашњи песнички светоназори једног од најбољих савремених српских песника. Теме светлости, сенке, погледа, тишине, у изразито метапоетички интонираним стиховима, варирају се из песме у песму једновремено потврђујући досадашња песничка начела Карановићевих песама, али их јасно и продубљујући.

Са Војиславом Карановићем о поезији која настаје, о односу светлости и сенке, празним и пуним погледима и човеку чијом духовном суштином се саграђује свет око њега.

Разговоре води: Јована Милованчевић