Фридрих Китлер „Оптички медији", Факултет за медије и комуникације, Београд

На презентацији, насловљеној „Човек као продужетак медија" говорили су професори Јасмина Чубрило с Одељења за историју уметности Филозофског факултета у Београду, Мишко Шуваковић, Јован Чекић и Маја Станковић (у својству модератора), сви са Факултета за медије и комуникације.

Свака информација, чак и знак на папиру, варијација напона у електричној мрежи или светлосни бљесак у свету или импакт у оптичком каблу, материјална је јединица која утиче на конституцију друштвеног односа. Из технократског материјализма Фридрих Китлера произилази теза о важности хардвера и примату хардвера над софтвером, што га битно разликује од дигиталних теоретичара као што је Лев Манович. Његова теза „нема софтвера!" готово да је аналогна Лакановој тези „нема метајезика" и указује на догађај када материјални поредак продире или модификује тј. управља привидном нематеријалношћу алгоритма, софтвера, односно сваке комуникацијске поруке и њеног утицаја на људску ситуацију.

Китлер је пренео Фукову замисао „смрти/краја субјекта" у поље медијске детерминације људског постојања. Последица таквог уверења је да медији детерминишу нашу ситуацију, што води закључку да мреже технологија и институција дозвољавају датој култури да селектује, складишти, и процесуира релевантне податке које редефинишу човека. Људско створење је ефекат технологије, „продужетак медија" (мисао која се супротставља Маклуановој теорији медија као људског продужетка), а промене људског су условљене променама технологије.

Фридрих Китлер (1943-2011) био је пионирска и водећа фигура „немачке теорије медија" и њене интернационалне, пре свега, англоамеричке рецепције и реинтерпретације у студијама културе. Био је професор модерних немачких студија на Рурском универзитету и професор естетике и историје медија на Хумболтовом универзитету у Берлину, као и гостујући предавач на многим америчким универзитетима.

Уредник и водитељ Знакова: Сава Ристовић.