Самоубиство у филозофији и књижевности – од Сократа до Ане Карењине

Гошћа „Гозбе“: Ирина Деретић

Питање самоубиства представља проблем који заокупља пажњу филозофа и књижевника још откако се Платон детаљно бавио њиме у свом славном дијалогу (и истовремено изванредном драмском тексту) Федон, у коме су описани последњи сати живота и смрт филозофовог учитеља и ментора Сократа. Различита друштва и различите културе односиле су се према самоубиству на различите начине – у аристократским и ратничким цивилизацијама попут Римског царства или јапанског шогуната самоубиство је прихватано као частан излаз из недостојанственог пораза, хришћанство и културе које су из њега проистекле углавном су га доживљавале као тежак злочин против Бога и природе.

У питању је, без сумње, непријатна тема која задире у бројне личне трагедије, али нема сумње да она представља својеврсан етички парадокс. Дићи руку на себе у најмању руку није исто што и дићи руку на другога, а мотиви и средства којима је дело извршено различито се вреднују у различитим контекстима и околностима. Због деликатности ове теме, која у модерном друштву представља опипљив проблем колективног душевног здравља и јавне безбедности, теоријске расправе о самоубиству често могу деловати безосећајно и нечовечно. То је један од разлога што филозофи преферирају да ову тему разматрају на идеализованим случајевима из књижевности: Антигона, Ромео и Јулија, госпођа Бовари, Доријан Греј, Ана Карењина – сви они омогућују читаоцима и теоретичарима да се посвете размршавању овог појмовног и етичког чвора, избегавајући истовремено могућност да у току расправе неко буде емотивно повређен.

Одакле потиче фасцинација филозофа и књижевника самоубиством, како се однос према овом чину мењао кроз историју филозофије, и шта нас парадигматски случајеви самоубиства у књижевности – попут Алексеја Кирилова код Достојевског или Ане Карењине код Толстоја – могу научити о животу и смрти, разговараћемо са филозофом, књижевницом и редовним професором на Одељењу за филозофију Филозофског факултета у Београду Ирином Деретић.

Аутор „Гозбе“: Никола Танасић