Теба – велеград кога нема

У другој књизи Илијаде, у чувеном „Каталогу бродова“, Хомер набраја преко хиљаду бродова које је 46 различитих поглавара довело под Троју да одбрани част браће Атрида и оконча тројанску хегемонију на Егејском мору. Овај каталог је драгоцени извор за разумевање географије Источног Средоземља микенског периода, будући да се у њему набраја преко сто педесет градова, насеља и утврђења од којих је већи део археолошки потврђен. Пажљивом читаоцу, међутим, неће промаћи да на том дугом списку један значајан антички велеград упадљиво недостаје – Теба. Хомер нам приповеда да је из тебанске домовине Беотије у Троаду стигао незанемарљив број од 50 бродова, а међу 29 боетских места помиње и некакву Тебу, то није она Теба за коју смо сви чули, већ насеобина настала на рушевинама Кадмовог града који је систематски разорен пре него што је Агамемнон пошао у свој поход на Пријамов град.

Иако се Теба у класичном периоду опоравила, па чак и имала свој краткотрајни тренутак славе као град који је окончао спартанску хегемонију у Хелади, након пораза од Филипа Македонског код Херонеје и касније Александрове казнене експедиције која је од Епаминондиног града учинила пример који је, како се испоставило, за сва времена сломио пркосни дух хеленског полиса, Теба тоне у опскурност и историјску безначајност, уступајући место новим урбаним центрима нових регионалних и интерконтиненталних империја. Данас је у питању успавана варошица на узвишењу изнад плодне равнице, у којој само необично масивни темељи који вире из земље у централном парку сведоче о минулој моћи и раскоши неосвојиве Кадмеје. Али ако је њена стварна моћ окопнила, иако су изгубљени спевови Тебанског циклуса остали у сенци Илијаде и Одисеје, Теба је наставила да плени машту митотвораца и уметника. Поред места збивања неких од најзначајнијих дела атичке (sic!) драме, Теба представља значајан топоним и касније римске епске поезије која је у Средњем веку и Ренесанси представљала незаобилазни део класичног канона. У том уметничком сећању, нестала Теба остаје велеград који својом изванредношћу и значајем превазилази модерне мегалополисе.

Које је место Тебанског циклуса у античкој књижевности, чиме су тебански митови заокупљали машту старога света, како се пропаст Тебе одразила на хеленско поимање властите цивилизације и зашто је ова тематика занемарена у односу на познатију јонско-атичку и хомеровску традицију, разговараћемо са књижевним критичарем, библиофилом и аутором јутјуб канала Barbatus Calvus Марком Васићем.

Аутор „Гозбе“: Никола Танасић