Вајлд и Землински

Ову композицију Землински је написао током својих прашких година. Она ће учврстити његову репутацију најплоднијег оперског композитора тог времена и до данас остати његово најизвођеније дело. Рађена је према истоименој драми Оскара Вајлда као камерна опера великог психолошког интензитета. Сам Землински је адаптирао либрето који се састоји од једне једине драмске ситуације – љубавног троугла, иначе омиљене теме овог композитора. Ривалство двојице мушкараца у љубави према истој жени коначно ће довести до катастрофе, што Землински врло штедро потцртава еротизмом музике која асоцира на Штраусову „Салому”. Раскошан звук оркестра је врло често независан у односу на вокални парт, али га исто тако и прати софистицираним нијансама.

Радња се догађа у Фиренци у XVI веку. Трговац Симоне (баритон) сумња да га жена вара са принцом Гвидом (тенор). Продаје принцу одело нудећи му и све друго што има у кући. Гвидо жели трговчеву жену Бјанку (сопран). Симоне је одводи у њену собу и наређује јој да се бави пређом. Наводно је оставља саму, али прислушкује како она каже да га мрзи и да би желела да је мртав. Симоне још мрачније размишља о прељуби и смрти, али му тај доказ није довољан већ уређује и сусрет Гвида и Бјанке. Уверивши се у њихову везу, изазива принца на двобој. Боре се до смрти – прво мачевима, па бодежима, да би на крају Симоне удавио Гвида. Бјанка се после свега баца мужу у наручје и они се мире што може да дā много материјала психоаналитичарима.