Музика вива – Дела Керолајн Шо

Ова америчка композиторка средње генерације сврстава се међу најуспешније савремене ауторе чија дела, поред признања у области класичне музике, све чешће постају и део популарне културе. Керолајн Шо је била најмлађи добитник Пулицерове награде за музику када је 2013, са само тридесет година, освојила ово признање за композицију Партита за осам гласова. Музику је учила од најраније младости, а потом је студирала на универзитетима Рајс, Јејл и Принстон, где је стекла докторат у области композиције. Године 2022, за композицију Узано море добила је награду Греми за најбољу савремену класичну композицију, а исто признање јој је уручено и 2025, за област камерне музике, за дело Rectangles and Circumstance.

У вечерашњој емисији, слушаћете композиције ове уметнице објављене на два ауторска албума из 2022. године, која су реализовали ансамбли Ил Ђардино и квартет Атака.

На почетку емисије, чућете дело Evergreen, односно Зимзелен, настало током пандемије корона вируса 2020. и њене изолације у Канади. Керолајн Шо је инспирацију нашла у природи, тачније у једном стаблу калифорнијског кедра и маховини која расте на њему. Стабилност, виталност и снага природе која се обнавља упркос интервенцијама и кризама које су изазвали људи, налази се у фокусу ове композиције, деликатног звука гудача.

За композицију Хиљадита поморанџа написану за клавирски квартет, Шоова је инспирацију пронашла у песми The Wild Iris америчке песникиње Луиз Глик, у којој се она бави начином на који се светлост, боје и облици у природи неприметно мењају, дајући пример хиљадите поморанџе на стаблу, која је наизглед идентична свим осталим, али ипак једиствена у својим детаљима. Керолајн Шо дело је уобличила у претежно миран, медитативни ток, који нам дозвољава да се фокусирамо на детаље, пре него што се покрене, коришћењем репетитивних мотива, указујући на њихову бројност и сличност.

У наставку ћете чути и песму Када први зраци зоре, у којој се ова композиторка појављује и у улози певачице. Песма је настала на стихове трувера Гаса Брулеа, француског племића из 12. века који је написао једну од првих песама у средњовековном жанру познатом као „алба”, односно песама посвећених зори.

Потом чемо представити остварење под називом Точак, написано за клавир и виолончело. Како ауторка наводи, ово дело је „путовање кроз пејзаж музичких сећања – фрагменти акорда и мелодија круже једни око других; једна жица на виолончелу, као изгубљена барокна линија, отвара дело и провлачи се кроз прву половину деликатном вокализацијом. Затим се враћа у новој хармонизацији на клавиру, пре него што се разграна у нешто слободније и рапсодичније. За мене, то буди осећај усамљене шетње градом, ноћу, у пратњи сопствених мисли и унутрашњих гласова”, наводи Керолајн Шо.

Емисију ће заокружити композиција Гистав л Гре, која носи име једног од најутицајнијих фотографа 19. века, често називаног „оцем уметничке фотографије”, због иновација које је увео у технологију њене израде. Инспирисана ликом овог уметника, Керолајн Шо је написала постминималистичку композицију, у којој се спајају историја музике и фотографије; наиме, на почетку дела, Шоова пише упутство за извођача у којем се наводи да композиција почне „попут фотографије која се полако развија на воштаном папиру”, алудирајући на један до Л Греових најзначајнијих изума. Дело започиње ненаметљиво, израњајући из тишине, да би се у његовом централном делу појавио цитат Шопенове Мазурке у а молу, опус 17 број 4, који се испољава оштро, попут јасног обриса неког објекта усред мутне фотографије. У овом делу, Керолајн Шо је желела да истражи чежњу и нашу жељу да се неки тренуци „ухвате” заувек, али и начин на који време филтрира ова сећања.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић