Ко је победио у Другом светском рату?

Што се више удаљавамо од неког историјског догађаја, то више сећање на њега престаје да бива ствар историјског памћења, а почиње да поприма нормативни, митски карактер, који представља одраз наше културе и времена. А када су у питању догађаји који су обликовали међународни политички поредак, попут Другог светског рата, ово препричавање, преиначавање, а неретко и первертирање повести има конкретне политичке последице.

Редовна истраживања јавног мњења у земљама Запада тако показују вишедеценијски тренд занемаривања улоге Црвене армије и СССР у сламању нацистичке Немачке. У практично свим земљама Запада убедљива већина грађана данас сматра да су нацизам пре свега поразили – Американци. Изузетак су Британци, који прво место у антифашистичкој борби додељују – самима себи. Наспрам њих, у Русији убедљива већина грађана сматра не само да је СССР највише допринео победи над нацизмом, већ и да је Црвена армија до победе могла да дође и сама, без помоћи Савезника.

На простору бивше СФРЈ, питање „ко је победио у Другом светском рату“ изазива још више контроверзи и нервозе. Регионом кружи злодух историјског релативизма, који покушава да амнестира и фалсификује улоге локалних сарадника нацизма у спровођењу политике геноцида против Јевреја, Срба, и Рома на територији Југославије. Истовремено, у Србији се ова дебата каналише кроз титаномахију духовних наследника партизанског и четничког покрета, који улажу велике напоре, не само да „одбране част“ својих идеолошких предака, већ и да у што већој мери укаљају сећање на њихове противнике. Ефекат овог ваљања у историјском блату је недвосмислен – релативизација српског доприноса антифашистичкој борби и плима малодушног односа према борби за слободу која у великој мери реафирмише пропагандне аргументе окупационих власти из ’41-45. године.

О томе ко су победници, а ко губитници Другог светског рата, који су инструменти и циљеви историјских релативизација у свету и код нас, и какав је однос Срба према властитом антифашистичком и антинацистичком наслеђу разговараћемо са историчарем Тиосавом Пурићем.

Аутор емисије: Никола Танасић