Читај ми!

Донација репродуктивних ћелија

Вест да ће се од 10. децембра вантелесна оплодња у Србији спроводити увезеним донираним репродуктивним материјалом обрадовала је многе жене и парове који покушавају да имају децу.

 

Коментари ове процедуре у јавности крећу се од бојазни да увоз генетичког материјала непознатог донора може да утиче на промену генома будућих нараштаја, до тврдње струке да поменута процедура не утиче на промену генома јер не постоји српски нити било који други национални геном. Донација репродуктивних ћелија је осетљива процедура, која отвара бројна питања, посебно етичка и законска. За разлику од света, где донори полних ћелија добијају за то одређену новчану надокнаду, код нас закон предвиђа да то буде добровољни чин. 

Да ли је то разлог што је Банка репродуктивних ћелија у Србији празна, ко може да буде донор а ко да прималац дониране ћелије, да ли ће и парови и појединци који су започели процедуру у иностранству моћи да наставе поступак у Србији, колико је интересовање, које су најчешће предрасуде и критике донирања генетичког материјала а који аргументи за, данас питамо др Александру Влачић, директорку Управе за биомедицину, и професора Звонка Магића, начелника Института за медицинска истраживања на ВМА и шефа катедре за хуману генетику на Медицинском факултету Војномедицинске академије.

Аутор и водитељ: Дијана Ивановић

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње