Десетогодишњица открића Хигсовог бозона и први снимци телескопа „Џејмс Веб”

О ова два изузетно значајна догађаја за развој науке разговараћемо у данашњој емисији.

Почетком јула 2012. године у Европској организацији за нуклеарну енергију, познатијој као ЦЕРН, узбуђење је било на врхунцу. На конференцији која је одржана у Женеви 4. јула објављено је да је експериментима на Великом хадронском сударачу у ЦЕРН-у доказано постојање бозона масе 125 GeV, са особинама које је предвидела теорија позната као Стандардни модел. У широј јавности познат и као Божја честица, Хигсов бозон је предмет интересовања великог броја физичара, а његове особине се и даље проучавају.

Због чега је откриће ове честице изазвало тако велику пажњу научне јавности, на који начин је допринело физици честица и шта је све било неопходно да до оваквог открића дође, сазнаћемо од проф. др Предрага Миленовића са Физичког факултета. Проф Миленовић је директно учествовао у експериментима који су 2012. године допринели открићу Хигсовог бозона, те ћемо разговарати и о искуствима везаним за конструкцију детектора CMS, спровођењу експеримената и обради добијених података на основу којих је доказано постојање Божје честице.

У студију ће нам се придружити и Слободан Бубњевић, физичар и научни новинар, од кога ћемо сазнати нешто више о свемирском телескопу „Џејмс Веб". Пре само неколико дана објављене су прве фотографије снимљене тим телескопом који мења начин на који људи виде свемир. Објављени снимци представљају најдубљи поглед на свемир који је икада снимљен. Неке од тих далеких галаксија и нека звездана јата никада раније нису виђени. „Ово парче огромног свемира покрива део неба отприлике величине зрна песка који неко на земљи држи на дохват руке", наводи се у саопштењу НАСА.

Проф. Момчило Б. Ђорђевић, у редовној рубрици, доноси занимљивости из света медицине.

Аутор емисије: Томица Мишљеновић