„И у ропству слобода – српска уметност за време Другог светског рата” и ,,Марко Челебоновић из Колекције Дамњановић”

У данашњем Златном пресеку представљамо две изложбе које су отворене почетком недеље.

Изложба „И у ропству слобода! Српска уметност за време Другог светског рата”, чија је ауторка др Ирина Томић, свечано је отворена јуче у Галерији САНУ.
Изложба обухвата стваралаштво, у различитим родовима и видовима уметности (ликовна, примењена, архитектура, фотографија и филм), настало од избијања рата на тлу Краљевине Југославије (6. април 1941) до капитулације Немачке (9. мај 1945). Изложба представља уметност насталу на територији Србије, али је разматрано и деловање уметника који су се налазили у заробљеништву или на слободним територијама ван њених граница. На изложби је представљено готово 300 експоната из бројних музејских институција широм Србије, како остварених уметника из међуратног периода (Паја Јовановић, Урош Предић, Бета Вукановић, Петар Добровић, Јован Бијелић, Сава Шумановић, Зора Петровић, Ђорђе Јовановић, Ђорђе Андрејевић Кун, Петар Лубарда и др.), тако и тада младих уметника (Мајда Курник, Милош Бајић, Вида Јоцић и др.) и аматера из логора и са ратишта. Обухваћена дела су хетерогена по бројним параметрима, па су обрађена по типолошким целинама. Ауторка је показала како сви видови уметности у периоду 1941−1945. зависе од специфичних социо-културних услова. Обрађено је не само уметничко стваралаштво већ је дат и пресек свих релевантних културно-историјских, културно-антрополошких и социолошких појава за време окупације Србије.

Гошћа Златног пресека је др Ирина Томић.

Друга изложба којој посвећујемо пажњу носи назив ,,Марко Челебоновић из колекције Дамњановић”, која је отворена у Галерији УЛУС.

Пар асоцијација о Марку Челебоновићу које је забележио Дејан Дамњановић поводом изложбе:

Моје дружење са Марком Челебоновићем је почело од краја.

Елаборација претходне мисли захтева летимични додир хронологије његовог опуса. Последњи период стваралаштва Марка Челебоновића се означава као бела фаза. То је период његовог уметничког развоја који се одликује сведеношћу рукописа на најмању могућу меру ради истицања мисли или утиска који стоје иза форме. У ликовном и колористичком погледу преовлађују светли валери, бела боја и велике чисте површине.

Враћам се на претходну мисао – дружење које почиње од краја се односи на интимну околност да Челебоновићева бела фаза на мене оставља толико јак утисак да чврсто одлучујем да желим да се окружим Марковим разумевањем „белог”. Те тако почињем да трагам за његовим од свега сувишног ослобођеним делима. Почињем да сакупљам пре свега последњу фазу Марка Челебоновића, да бих тек ту и тамо себи дозволио нешто од његових старијих радова. Верујем да је формулација „ослобођеним од” најадекватнија у вези са хронолошки последњом а ‒ ма колико то тенденциозно можда могло звучати ‒ духовно најсавршенијом фазом опуса Марка Челебоновића. Наиме, Челебоновићев уметнички развој током година постепено надилази занатско, естетско, чак и уклапање са трендовима и преовлађујућим зеитгеистом у ликовној уметности.

Његов опус овом околношћу прелази у раван духа или „чистог духа” у оквиру кога дело, драматично појачавајући своју симболичку и семантичку димензију, у извесном смислу постаје путоказ за медитацију, својеврсна икона у метафизичком значењу овог појма. Ослобађањем од сувишног колорита, али и оптерећујућег садржаја, Марко Челебоновић нам сугерише као једини пут који нам преостаје понирање или утонуће у духовну раван. А у том утонућу, сваки сувишни садржај постаје ометајући фактор који без стварне потребе одвлачи нашу пажњу са истинског на банално. Челебоновић својим ослобођењем од форме и свођењем садржаја слике на најмању могућу меру, својом белом и последњом фазом, подвлачи свој исказ и доноси одлуку о искораку од релативног које је увек предмет дебате, ка истинском које надилази бинарну, ерго – полемици подложну верзију стварности.

Даља разрада ове цртице никако не би могла да се отме ризику од уласка у научну анализу, а можда и баналну дескриптивност. Останимо стога ту где смо.

Гошћа је Мирјана Одић, потпредседница управног одбора УЛУС-а.

Емисију води Тања Живковић.