Игра и бивствовање

У Београду је недавно одржан годишњи скуп Естетичког друштва Србије са темом „Естетика и игра”.

У образложењу теме, између осталог стоји: „Појам игре врло често се појављује и у говору и у свакодневном животу људи. Управо ова учестала и најчешће саморазумљива употреба овог термина у различитим контекстима свакодневног језика доводи до потребе за његовим прецизнијим теоријским промишљањем и одређењем, али нам сведочи и о необично великом значају, богатству и неизбежности игре за различите аспекте разумевања људског искуства, живота и делања. Човек се, чак ни у пуној снази и зрелости и уз највеће напоре, не може ослободити игре, вероватно зато што је игра једно од његових основних обележја и потреба као свестраног, рационалног и културног бића."

Ако је човек биће које се игра (homo ludens), онда је, заправо, све што ради само одређена игра ‒ па и ратови који одређују његову историју.

О естетици и игри разговарамо са Предрагом Јакшићем, једним од учесника скупа.

Aутор и водитељ: Александар Лукић