Ризница

"Између кањона реке Ибра, Лима, Пиве, Таре, Дрине и Босне, окружена планинама и скоро непроходним шумама, налазила се област коју је цар Константин IX Порфирогенит у свом чувеном делу "О управљању царством" (из 918. године) називао "крштеном Србијом". Највећи део те области ће се касније називати и Рашка. Главнина српског народа (односно племена званих Срба), као и његових држава, од досељења Словена до појаве Немањића, била је концентрисана на том планинском подручју источне Херцеговине, средишне и источне Босне, Рашке области и југозападне Србије... Српска племена, недовољно повезана међу собом, остају у својим планинама скоро пет векова након досељавања на Балкан.Често су признавали врховну власт страних господара, Византије или Бугарског царства, да би затим формирали више независних области или државних заједница које су пре Немање врло ретко и само у кратким периодима биле обједињене". "До Немање, Србија није прелазила Мораву; на север није ишла преко Рудника, а на југоисток не даље од Пећи и Ђаковице... Ниједна од богатих долина, ни Косово, ни Велика Морава, ни Метохија, ни Мачва не беху тада потпуно у српској власти". (В.Ћоровић)... "Сјајно доба српске историје отпочели су Немања и његови синови, Сава и Стефан Првовенчани. Немањина појава представља прелом између ћутања векова и порука историје" (Душко Лопандић).

У данашњој Ризници о успону и крају средњовековне Србије, стварању и јачању краљевине, о царству, одбрани од османске најезде, све до пада деспотовине, о прецима Немањића, самој "светородној династији", њеним следбеницима и потомцима до данашњих дана, разговарамо са др Душком Лопандићем, дипломатом, амбасадором и писцем књиге "Немањићи-владари и време српског средњег века".

Аутор и водитељ: Душанка Зековић.