Чекајући ветар

Није лако развијати сопствени бизнис у земљи где постоји изрека : "Школовати ћерку је као заливати туђу башту".

Биљана Пудар, Маријана Габро и Блаженка Бероња, образоване младе жене, у Бездану се баве пољопривредом, основале су удружење, а планирају и женску задругу. Радећи на едукацији и еманципацији жена тог краја, боре се и против јаких предрасуда, а један од великих проблема је и неповољна законска регулатива када је у питању женско предузетништво у пољопривреди.

Знате када се каже да нешто тече као музика...али верујем да не бисте у исти контекст ставили музику и управљање отпадом. Отпад је ђубре...и смрди...асоцира на препуне контејнере, муве, псе и мачке луталице који развлаче усмрделу храну. Не мора да буде тако, може да буде и уметност - као у Бечу. Највећи део отпада се дисциплиновано разврстава и рециклира, а остатак се спаљује. Једна од спалионица у самом центру града је, не само уметничко дело које посећују туристи, већ је и храм уметности са бројним концертима и изложбама.

Постоје законске процедуре управљања отпадом животињског порекла у Србији - врло јасне, са ланцем одговорности, надгледања и праћења. Исто тако, постоје лешеви животиња у каналима поред пута, на њивама и у рекама. Постоји и проблем локалних служби које имају добру вољу да поштују процедуру уклањања угинуле краве или оваца које је заклао вук. Углавном немају адекватно возило, кафилерија је далеко, а у њиховом крају не постоје међу-објекти који служе за привремено одлагање животињског отпада. Зато је и проценат његове прераде само двадесет одсто. Зато увек постоји опасност од зооноза, као и од могућности да на крају једемо оно што није за људску употребу. Еколошки центар Станиште из Вршца представио је резултате пројекта Систем за сакупљање споредних животињских производа у три региона у Србији.

Аутор и водитељ емисије је Александра Вукићевић.