Ризница – Мисија Ћирила и Методија међу Словенима
На Дан светих Ћирила и Методија, 24. маја, у Народној библиотеци Србије отворена је изложба „Расејаше речи међу народе нове", којом се обележава 1150 година од почетка мисије солунске браће међу Словенима. Тим поводом за „Ризницу" говоре в.д. управника Народне библиотеке Србије Дејан Ристић, начелница Одељења за археографију Народне библиотеке проф. др Татјана Голубовић Суботин, Катарина Мано-Зиси и ауторке изложбе мр Миланка Убипарип и Јована Станојловић.
Отварајући манифестацију, чији је покровитељ председник Србије Томислав Николић, Дејан Ристић је прекјуче рекао, пред бројним угледним званицама, да изложба српских ћирилских рукописа и књига од 12. до 18. века представља историју српске ћирилице и да се Народна библиотека Србије овом изложбом прикључила Унесковом обележавању 1150 година од почетка христијанизаторске мисије Ћирила и Методија.
На изложби се могу видети највреднија дела која има Народна библиотека Србије: најстарији рукописи и ране штампане књиге нулте категорије, чији преглед пружа увид у историју ћирилице од настанка па до објављивања Вуковог Рјечника. Прва фаза српске писмености илустрована је репродукцијама Маријиног јеванђеља (почетак 11. века) и Мирослављевог јеванђеља (крај 12. века). Посебно место има Београдски парамејник (почетак 13. века), најстарија књига-оригинал у рукописном фонду Народне библиотеке. Ту су и Псалтир (крај 13. века), дволист Четворојеванђеља из манастира Високи Дечани (прва четвртина 14. века), Јерусалимски типик (1436. год.), Александрида (15. век), Призренски рукописи Душановог законика (почетак 16. века) и Житије Светог Саве од Теодосија Хиландарца ( 1739. год.) - дела која говоре о развоју књижевне и духовне културе православних Словена.
„Ако ли упиташ учене Словене: Ко вам је створио писмо или превео књиге, то сви знају, и одговоривши кажу: Свети Константин, звани Ћирило, он нам писмо створи и преведе књиге, и његов брат Методије... И ако их упиташ у које је то време било, и то знају, и рећи ће да је било у време грчког цара Михаила, и бугарског кнеза Бориса, и моравског кнеза Растислава и панонског кнеза Коцеља, 6363. (863) године од створења целог света."Црноризац Храбар, О писменима (крај IX или почетак X века)
Уредник и аутор: Соња Малавразић
_169x300 "Zeleni i crni list")
