Гозба
Његошева филозофија слободе
„Упитам га: 'Господару, виђу да ћете умријет, него што ћу ја сад?' А он се усправи и сједне на постељу, па ми почне говорит: 'Ја ти сад не могу помоћ ништа, но ти ове најпосљедње ријечи од мене: моли се Богу и држ се Русије.'"
Није необично што је један владика (Петар I Петровић Његош) на самрти саветовао свом наследнику (Петар II Петровић Његош) да се моли Богу. Интересантан је други део савета - да се у својој владавини ослони на Русију.
Речи Петра Првог изражавале су с једне стране постојање државотворне свести, иако Црна Гора у то време није била држава и сматрана је у међународним односима делом турске територије, а са друге стране, пут којим треба ићи у отелотворењу те свести. Његош се целог живота држао тог савета. Показао је то већ две године касније у одговору Мехмеду Решид паши на његов захтев да призна турску власт и да се не узда у помоћ Русије:
„Ако ли пак дигосте војску, то знадите добро да Русија неће нас тако оставити. И ако ви на нас нападнете, ми ћемо принуђени бити бранити нашу слободу и независимост коју су и наши прађедови бранили и млоги жртвом постали."
Владика Раде био је световни и духовни владар, али истовремено и велики песник и филозоф романтичарског духа.
О филозофским аспектима Његошевог дела у емисији Гозба, разговарамо са Милом Ломпаром, професором на Филолошком факултету у Београду.
Уредник и водитељ је Александар Лукић
_169x300 "Zeleni i crni list")
