Ризница: Краљ Милутин (2)

Данашња "Ризница" доноси други део разговора са проф. др Владом Станковићем, византологом, о српском средњевековном владару Стефану Урошу II Милутину, поводом изласка из штампе његове књиге "Краљ Милутин".


 

Године 1276, браћа Драгутин и Милутин збацила су са власти свог оца, краља Уроша Првог. Професор Станковић сматра да је затим уследио период заједничке владавине Драгутина, Милутина и Јелене Анжујске, с тим да је Драгутин имао примат до 1282, дакле, до тренутка када је напустио престо, а Милутин после тога. Краљ Милутин се 1299. године оженио петогодишњом византијском принцезом Симонидом. Радило се о политичком браку, јер је Милутин тако добио моћ византијског зета. Пошто се о Милутину често говорило да је био разуздан, јер се, наводно, женио пет пута, питамо професора Станковића да ли је ту заиста реч о разузданости, или је краљ Милутин, путем брачне дипломатије, у ствари, обезбеђивао корист за државу?

Током Милутинове владавине, Србија се значајно проширила, а дошло је до византинизације двора, црквеног живота, управе, културе. Да ли је то угледање оставило трајнијег трага у историји Срба и Србије?

Краљ Милутин познат је као највећи задужбинар у српској историји. Он је од 1299. године, од женидбе Симонидом, дакле у другој половини своје четрдесетогодишње владавине, кренуо да гради цркве и манастире, да обнавља Хиландар, подиже Љевишку и Грачаницу, своју задужбину Бањску... Зашто то није чинио раније?

Краљ Милутин се званично потписивао као Стефан Урош, по милости Божјој краљ и самодржац свих српских земаља и приморских. Како је, поред односа са Византијом и Угарском, решавао односе са Венецијом и Дубровачком републиком?

Уредник и аутор: Соња Малавразић

Слика на насловној страни: проф. др Влада Станковић