Ризница: Дело Светих Кирила и Методија

Са професором Пипером разговарамо о Ћирилу и Методију, оцима словенске писмености, поводом беседе „Дело светих Ћирила и Методија у свом и нашем времену" . То свечано слово професор Пипер је одржао на Дан светих Ћирила и Методија и празника словенске писмености, 24. маја 2012. године,  у Матици српској.

Великоморавски кнез Растислав 862. године тражио је од  византијског цара Михајла III  да му пошаље људе који би Словенима, на њима разумљивом језику, приближили хришћанску веру. Томе су претходили  покушаји германских свештеника да веру  шире на латинском језику. Михајло је  послао Солунску браћу Константина и Методија.

Прво словенско књижевно писмо било је  глагољица. Извесно је да се његовом састављању приступило пре примања захтева кнеза и да је оно, као и већи део црквених књига на словенском језику, у том тренутку већ било готово. За језичку основу првог словенског књижевног језика, који је записиван глагољицом, узет је јужнословенски дијалекат, којим се говорило у околини Солуна у IX веку и који су Солунска браћа познавала одмалена. Он се од обичног говорног језика Словена разликовао у примени грчке лексике, синтаксе и фонетике. Данас се у науци он назива старословенским или срароцрквеним језиком.

Сматра се да су крајем IX или почетком X века, на простору Бугарске,ученици Солунске браће, највероватније Климент, створили друго словенско писмо ћирилицу, којој су то име дали у спомен на свог учитеља и творца глагољице Константина Филозофа који је у монаштву узео име Ћирило.

Уредник и аутор: Соња Малавразић