Опера – Марен Маре: Алкид или Херкулов тријумф

Представићемо ексклузивни снимак опере „Алкид или Херкулов тријумф” Марена Мареа, забележен пре две недеље, 4. септембра на Фестивалу ране музике у Утрехту. Тада су наступили Гвендолин Блондел као Јола, мецосопран Изабел Дрие као Дејанира, баритон Филип Естеф као Филоктет, Стер Декри као чаробница Тестилис. Камерним хором из Намира и ансамблом А Нокте Темпорис дириговао је тенор Рејнуд ван Мехелен, који је уједно и тумачио насловну улогу Алкида.

Ова лирска трагедија са прологом и пет чинова, написана на либрето Жана Галбера д Кампистрона премијерно је изведена 3. фебруара 1693. године у Париској опери. Сенка Жан-Батиста Лилија лебди над овим делом – не само да је либретиста био познат по сарадњи са старијим Мареовим савремеником, већ је остало забележено да је Маре партитуру написао заједно са његовим сином и наследником на месту интендатна краљевске музике, Лујем д Лилијем. Ипак, модерна истраживања међу којима су и она спроведена 2006. године, на јубилеј рођења Марена Мареа у Центру за барокну музику у Версају, истичу да је оперу „Алкид” готово сигурно у целини он сам компоновао, с обзиром на стилску сличност са свим осталим Мареновим оперским делима, док је Луј д Лили само позајмио име и статус овом оперском подухвату. Па ипак, по премијери дело је доживело фијаско, иако је током XVIII века обнављано још неколико пута, уз нешто већи, али ипак недовољни успех код публике.

Алкид је друго име за Херкула, највећег хероја грчке митологије. Овај полубог, безнадежно се заљубио у Јолу, што ће довести и до његове смрти, а потом и до апотеозе. Марен Маре пише драмски узбудљиво дело, испуњено занимљивим речитативима, узбудљивим плесним нумерама, сценом лудила, па чак и дочаравањем Подземља, које сведочи о раскоши француског дворског музичког театра.

Уредница Ксенија Стевановић

Опера – Марен Маре: Алкид или Херкулов тријумф

Програмска шема